Šta to sprema Nebojša Čović?

0
14342
Dejan Radonjić i Nebojša Čović

Šampion ABA lige i osvajač prvenstva i Kupa Srbije ostao je do sada bez osmorice igrača, a na klupi više neće sedeti ni trofejni trener Dejan Radonjić.

Moramo priznati da je ovakav razvoj događaja iznenađenje, pogotovo što je sezona bila izuzetno uspešna, a naredne godine Beograd je domaćin Fajnal fora Evrolige. Navijači crveno belih, koji su se skoro u potpunosti okrenuli košarci, zatečeni su, pomalo i razočarani, a među većinom vlada bojazan da je to kraj slatkog sna dugog četiri godine. U tom periodu Crvena zvezda je osvojila tri ABA lige, isto toliko domaćih šampionata, i stigla do tri trofeja Kupa Radivoja Koraća, u poslednje četiri godine. Samo je Mega uspela da dođe do jednog pehara, od devet mogućih, u poslednje tri sezone.

Slavlje košarkaša Crvene zvezde

Zvezda je napredovala i u Evroligi. Posle početnog nesnalaženja, prošle sezone je izboreno četvrtfinale, a ove, po novom sistemu takmičenja, crveno belima je nedostajala jedna pobeda da se nađu među osam najuspešnijih. I pored toga, bila je to sezona za pamćenje, pošto su pred četom Dejana Radonjića padali novi i stari šampion Fenerbahče i CSKA, zatim Real, Barselona, Makabi, Panatinaikos, i većina ostalih košarkaških velikana, izuzimajući bratski Olimpijakos, od koga je poraz u Beogradu i presudio Zvezdinoj želji za plasmanom u Top 8.

Bila je to i sezona potpune potvrde kvaliteta Jovića, Kuzmića, Mitrovića, Simonovića…i nagoveštaj bogatih karijera Dangubića, Gudurića, Dobrića. Osim Dženkinsa, Zvezda nije pogodila sa strancima. Volters je imao blistavih momenata, a Tompson koji je poslednji stigao, samo na trenutke je opravdao epitet pojačanja. Uglavnom, daleko je to bilo od učinka Cirbesa, Kinzija, Milera, i nešto ranije Vilijamsa.

Dakle, postojao je čvrst temelj sazidan od domaćih asova, sviklih na teško takmičenje, a uz to i dovoljno čvrst da se o njega razbiju evropske ale, kao lažnom svetlošću privučen zalutali brod o ”izniklu” hrid u sred okeana. Trebalo je samo krenuti u šoping preko granice, i pronaći dvojicu, najviše trojicu košarkaša sa pedigreom, ali dovoljno razumnih da im lična statistika ne bude jedini imperativ, i rukavice bi već bile na rukama, za početak ”operacije” Fajnal for u beogradskoj Areni.

Umesto toga usledio je egzodus. Da je nešto trulo unutar, na prvi pogled i spolja gledano, zrelog ploda, najavio je Dejan Radonjić na konferenciji za štampu odmah po završetku neočekivanog finala sa mlađim bratom iz Železnika. Da pare nisu problem, jer ih nema, nije bila tajna ni pre toga. Igrači su neredovno plaćani, a spekulisalo se i o tome da su neke ”povrede” važnih košarkaša, ustvari bile tihi bojkot kluba zbog ličnog nezadovoljstva.

Poruka navijača

Nebojša Ćović je optužio novinare da mu rasprodaju tim, da nagađaju ko će od igrača sa ugovorom otići, i da ”sedma sila”, kao dežurni krivac svim našim sportskim funkcionerima u teškim trenucima, podmeće klipove u točkove zahuktale mašine sa Malog Kalemegdana.

Neverovatnom koincidencijom sva nagađanja ”bednih piskarala” ispostaviše se kao tačna. Posle Čovićevog izliva nezadovoljstva, ne beše dana a da neko od nosilaca iz Crvene zvezde nije otišao put Nemačke, Turske, Rusije ili Španije. Za sada Zvezda, iz prošlogodišnjeg rostera, može da računa na Lazića, Dangubića, Bjelicu, Dobrića, Rakićevića i košarkaše filijale iz predgrađa. Naravno još uvek je i nepoznat status nekolicine igrača, pa se ovom prilikom nećemo baviti njihovim planovima.

Možda na prvi pogled izgleda da je Nebojša Čović digao ruke od košarkaškog kluba. Istina, u poslednjem obraćanju objasnio je da se radi o ”planskim” odlascima i da je Zvezda u formiranju novog tima. Zahvalio se igračima na razumevanju za vreme dok su igrali bez plate, a nisu to iznosili u javnost. Osvrnuo se na novac koji bi u vidu obeštećenja trebalo da stigne, a radi se o iznosu od oko 2 miliona evra. Ta suma nije mala, i biće dovoljna da se stvori tim koji će ponovo stići do domaćih trofeja, ali o Fajnal foru Evrolige teško da bi mogao i da mašta.

Odlazak velikog broja najboljih igrača iz Evrolige ”preko bare” u NBA, podigao je i cenu košarkaša koji ostaju na starom kontinentu, ili planiraju da dođu. Zvezda bi mogla da sačeka, poput Partizana nekad, da se završe letnje lige u Americi, i da pokupi košarkaše koji ne prođu gusto sito, i ne izbore se za ugovor sa nekim NBA klubom. Problem je što će se to desiti bukvalno pred početak nove sezone, pa će pred trenera, ko god to bio, biti postavljen nemoguć zadatak da te igrače, po pravilu razočarane ishodom u Americi, uklopi u snažan tim. Može Zvezda da nađe pet Amerikanaca koji će u rukama imati uvek dvocifren broj poena, ali neće imati onu hemiju u timu, koji je fanatičnom odbranom do ludila dovodio najbolje košgetere Evrope.

Većina naših reprezentativaca je pod ugovorom sa svojim klubovima, a nekolicina je nedavno promenila boju dresa, pa oni ispadaju iz konkurencije za eventualna Zvezdina pojačanja.

Pa šta će onda uraditi Zvezdin menadžment (čitaj Čović), u pokušaju da stvori novi tim kadar da se upusti u tuču sa ostalih 15 evroligaša, koji takođe žele mesto među četvoricom u Beogradu na kraju puta.

Na to pitanje teško je u ovom trenutku dati odgovor. Sigurni smo da se predsednik šampiona neće prepustiti matici, i čekati gde će ona da ga odnese, već će mahnito veslati u pokušaju da se domogne mirnijih voda. U toj borbi neće biti vremena ni da se veslo prebaci iz ruke u ruku, a kamoli da se u vožnji uživa u pejzažu. Prvi zadatak je imenovati novog trenera, kome će u amanet ostati sjajni rezultati Dejana Radonjića, i svaki njegov uspeh, ili neuspeh, biće posmatran kroz prizmu lika i dela crnogorskog stručnjaka, koga je Zvezdaška javnost previše puta provlačila kroz blato, i to bez valjanog razloga. Zatim bi trebalo pronaći u Srbiji, ili regionu, košarkaše koji mogu da odgovore evroligaškim izazovima, a nema ih mnogo, bar ne spremnih da odmah isuku mačeve. Na kraju, rupe u rosteru treba popuniti strancima koji će doneti kvalitet, ali i osećanje pripadnosti timu kao porodici. Nije to lak, ako je uopšte izvodljiv, zadatak.

Nebojša Čović
Pored svega, nekako nas ispunjava osećaj da će Čović iz defanzive, vrlo brzo krenuti u kontra napad, i da će u najskorije vreme krenuti predstavljanje košarkaša sa Zvezdinim šalom u rukama. E sad, da li će to biti prava boja na koju će se kuglica zaustaviti, ostaje da vidimo, jer umela je Zvezda da ”ubode” sa Vilijamsom, Cirbesom, Dženkinsom i Nelsonom, ali i da žestoko zabrlja sa Mekelom, Skorcijanidisom, Tompsonom, i istim onim Vilijamsom.

A rulet se vrti i polako usporava, sudbina onih oko stola je neizvesna, armija navijača očekuje nastavak šampionskog sna, a ne grubo buđenje i životarenje u prosečnosti.

Komentari