Saša Ilić: Samo jednom sam se usprotivio treneru

Saša Ilić

Kapiten Partizana, Saša Ilić, legenda je crno-belih, iako on sam smatra da bi verovatno neko drugi imao priliku da postane legenda da je toliko dugo igrao za Partizan.

Prvo kada čujem da me oslove sa legendo ili vidim da to napišu za mene pomislim da bi možda to bio i neko drugi da je imao priliku da ovako dugo igra za Partizan kao ja. Neki će reći da sam lažno skroman, drugi da nisam svestan svoje vrednosti, a ja kažem da je to realnost. Svako ko imalo poznaje istoriju crno-belih može bez sekunda razmišljanja da nabroji najmanje pet vrhunskih igrača koji su prodefilovali Humskom 1 i ostavili veliki trag. Nekada je u jednoj generaciji, ma u istom timu na jednoj utakmici, bilo nekoliko legendi, s nekoliko stotina odigranih mečeva, a sada ja sam imam više nastupa za prvi tim nego svi ostali momci u mom Partizanu ili Crvenoj zvezdi. Mojih pola decenije inostrane karijere nisu izuzetak nego presedan, čak raritet. Da sam duže bio “preko” ne bih stigao da postavim toliko, teško dostižnih, rekorda, rekao je Ilić u razgovoru za Danas.

Saša Ilić

Za Sašu Ilića Partizan je čista ljubav i neprolazna strast.

Dobro, nije da se moj život u Partizanu može svesti na brojke. Biće da sam poštovanje navijača zaslužio i onim što sam radio i uradio na terenu. Odnosom prema klubu, takođe. Za mene je Partizan čista ljubav i neprolazna strast. Trebalo bi da je drugačije, jer imam 40 godina i kao takav sam zreliji i svesniji svoje odgovornosti, ali ja se i dalje istom žestinom sekiram kada nam ne ide i radujem kada pobeđujemo kao kada sam bio klinja i maštao o danu kada ću se “skinuti” za prvi tim. U tom naletu adrenalina dešava se da uradim ili kažem nešto što izlazi van okvira fer-pleja i sportskog bontona pa se posle meča izvinjavam protivničkim igračima, treneru ili sudijama. Ni kada gledam Partizan na televiziji ne mogu biti miran. Što ne znači da sam veći partizanovac od bilo koga ko godinama troši vreme, pare i živce prateći naš klub, dodao je Ilić.

Samo jednom u karijeri se usprotivio odluci trenera.

Samo jednom sam se usprotivio trenerovoj odluci. Bilo je to u vreme Mateusa, jer me je posle toliko godina “šefovanja” u završnici gurnuo na zadnjeg veznog. Nisam se bunio zato što je izabrao Zvonimira Vukića za najbližeg napadačima, jer sam znao da ne mogu dvojica ne jednu poziciju i poštovao izuzetno znanje mog kolege, već sam tvrdio da toliko daleko od gola ne mogu biti koristan ekipi. Naravno, njegova je bila poslednja, a ja sam tada definitivno shvatio da je sve za čoveka (igrača). I da svuda možeš da izvučeš svoj maksimum, pojasnio je legendarni kapiten Partizana.

valeri božinov i saša ilić

Pet godina je proveo u inostranstvu.

Selta je bila kratka, ali slatka epizoda. Odigrao sam 14, 15 utakmica u jednoj od najjačih liga sveta, delio “hleb” sa istinskim majstorima fudbala, radio sa velikim Radomirom Antićem, dao gol moćnom Realu…Šteta što je klub koji je nekoliko meseci pre mog dolaska igrao osminu finala Lige šampiona sa Arsenalom, na kraju te polusezone ispao u drugu ligu. Prosto, nisam sebe video u Segundi. U Galatasaraju je sve bilo veličanstveno. Tradicija, organizacija i ambicija kluba, osvojena titula, moja minutaža, poštovanje uprave, obožavanje navijača, strast na tribinama… Ali, sam sve to pokvario nepotrebnim i nepromišljenim transferom u Salcburg- doživeo sam ničim izazvane neprijatnosti, ali sam prvi put spoznao prednosti igranja bez pritiska i filozofije, “ako je poraz nije smak sveta”. Larisa je bila neka deseta priča, s potpuno drugačijom postavkom prioriteta, ali me je ta pozajmica vratila na teren i to u periodu kada je ovaj grčki klub napravio jedan od najvećih uspeha u svojoj istoriji. Da li sam mogao ranije da odem, više postignem i duže ostanem u inostranstvu? Jesam. Da li kukam što nisam? Ne, jer sam s Partizanom dotakao visine, rekao je Ilić.

Tokom 11 godina u Partizanu najviše sreće i nesreće doživeo je u večitim derbijima.

Osvojio sam 11 titula sa Partizanom i igrao obe Lige šampiona, davao neke važne golove i promašivao za neke velike pobede, ali ništa nije moglo toliko da me usreći ili unesreći kao večiti derbiji. Najlepši momenti u crno-belom dresu su pobede protiv Crvene zvezde, a najružniji porazi od komšija. Kada si u Partizanu ravnaš se samo prema crveno-belima. Tako i oni nas doživljavaju. Naši i njihovi navijači isto. Možeš da daš tri gola Realu, Barseloni ili ne znam kome, ali ako posle tri dana uprskaš stvar protiv Zemuna ne nadaj se da će ti “grobari” to progledati kroz prste. Mogu da ti oproste loš dan ili slabu formu, ali imaju nultu toleranciju za šetanje po terenu. I to je fer, zaključio je Ilić.

Komentari