Vise od pet decenija proslo je od prvog Svetskog prvenstva u kosarci koje je 1950. godine odrzano u Argentini.

Jugoslovenska reprezentacija je u tom periodu prosla put od "slucajnog ucesnika" najvece kosarkaske smotre, do zvanja cetvorostrukog svetskog prvaka. Generacije "plavih" majstora igre pod obrucima ucestvovale su u stvaranju ugleda i osvajanju trofeja, zbog cega je kosarka danas stekla status najpopularnijeg sporta u Jugoslaviji.

Zato je mozda i sudbinski bilo odredjeno da se reprezentacija nase zemlje, iako to nije bilo predvidjeno, nadje na prvom Svetskom prvenstvu u Argentini. Upravo zbog toga probacemo da vas podsetimo na put jugoslovenske, ali i svetske kosarke od Buenos Airesa 1950. godine do Indijanapolisa 2002. godine.


Argentina, 1950.

Posle otkaza Italije, reprezentacija Jugoslavije je pozvana da ucestvuje na prvom Svetskom prvenstvu. Na brzinu skupljena, bez priprema i selektora, nasa selekcija je otputovala u Buenos Aires. U takvim okolnostima i samo pojavljivanje u Argentini bio je pravi podvig i zato se poslednje, 10. mesto nikako ne moze posmatrati kao neuspeh.

Ostalo je zabelezeno u istoriji jugoslovenske kosarke da je prvi kos na Svetskim prvenstvima za nas nacionalni tim postigao Nebojsa Popovic, koji je u Argentini bio i igrac i trener "plavih". Pored Popovica u reprezentaciji je bio i Bora Stankovic, kasnije dugogodisnji generalni sekretar FIBA, a moraju se spomenuti i imena ostalih ucesnika prvog Svetskog prvenstva: Loci, Demsar, Gec, Kalember, Engler, Sokolovic, Novakovic, Blaskovic, Amon i Radojcic.

Prva titula svetskog prvaka pripala je domacinu, Argentini, a na pobednicko postolje popeli su se i igraci SAD-a i Cilea.


Brazil, 1954.

Ni drugo Svetsko prvenstvo nije rezultatski proslo mnogo bolje za "plave". Ipak, ostalo je za pamcenje da je Jugoslavija ostvarila prvu pobedu na ovom takmicenju i to protiv Perua rezultatom 86:84. Jedna pobeda je bila dovoljna za 11. mesto u Brazilu. Na tron su se prvi put popeli Amerikanci, drugi je bio Brazil, a bronzana medalja pripala je reprezentaciji Filipina.


Cile, 1959.

Jedno od dva Svetska prvenstva koje je nasa reprezentacija propustila bilo je 1959. godine u Cileu. Svetski prvak je postao Brazil, Amerikanci su osvojili svoje drugo srebro, a Cile svoju prvu bronzu.


Brazil 1963.

Po drugi put za devet godina Svetsko prvenstvo je odrzano u zemlji fudbala - Brazilu. Za razliku od 1954. godine i 11. mesta, Jugoslavija je u Rio de Zaneiru stigla do prve medalje na Svetskim prvenstvima. Treba reci da su "plavi" u Brazil otputovali kao vicesampioni Evrope, a srebrna medalja na EP, koje je 1961. godine odrzano u Beogradu, bila je prva koju je nasa kosarka osvojila na nekom velikom takmicenju.

Te 1963. godine reprezentaciju je vodio legendarni Aleksandar Nikolic. Profesor je u Brazil poveo sledece igrace: Korac, Djuric, Daneu, Kovacic, Djerdja, Nikolic, Ajzelt, Petricevic, Rajkovic, Gordic, Raznatovic i Cvetkovic. Bilans od osam pobeda, uz poraz od Brazila (71:90), bio je dovoljan za drugo mesto.

Brazilci su odbranili titulu osvojenu 1959. godine u Cileu, a trece mesto pripalo je tadasnjem Sovjetskom Savezu, koji je na tom 4. Svetskom prvenstvu pretrpeo prvi poraz na velikom takmicenju od Jugoslavije. Bilo je 69:67 za izabranike Aleksandra Nikolica.


Urugvaj, 1967.

Generaciji koja je osvojila srebro u Brazilu prikljuceni su "neki novi klinci", pre svih Skansi, Cosic, Tvrdic i Daneu i uspeh je ponovljen. I u Urugvaju je Jugoslavija zavrsila na drugom mestu, ovoga puta iza SSSR-a, a ispred Brazila. Kolekcija trofeja je postajala bogatija, a pored ekipnih priznanja nasi kosarkasi poceli su da skupljaju i pojedinacna. Ivo Daneu je proglasen za najboljeg igraca 5. Svetskog prvenstva.


Jugoslavija 1970.

Posle pet Mundijala organizovanih na tlu Juzne Amerike, cast da ugosti najbolje svetske asove pripala je Jugoslaviji. Za domacina zavrsnice 6. Svetskog prvenstva izabrana je Ljubljana. Posle dve srebrne medalje nacija je ocekivala zlato. Selektor Ranko Zeravica i igraci: Cosic, Skansi, Simonovic, Plecas, Jelovac, Tvrdic, Kapidzic, Cermak, Rajkovic, Solman, Zorga i Daneu su se potrudili da se to i dogodi.

Jugoslavija je prvi put pokorila kosarkaski svet, a zahvaljujuci tadasnjem sistemu takmicenja, zlatna medalja je obezbedjena kolo pre kraja takmicenja, pobedom nad Amerikancima od 76:63. Ni poraz od SSSR-a u poslednjem kolu nije pomutio veliko slavlje Jugoslovena.

Na putu do svoje prve zlatne medalje "plavi" su redom rusili Italiju 66:63, Brazil 80:55, Cehoslovacku 94:84, Urugvaj 63:45, Sjedinjene Americke Drzave 70:63, da bi u poslednjem kolu bili porazeni od Sovjetskog Saveza 72:87. Plasman na pobednickom postolju bio je: 1. Jugoslavija, 2. Brazil, 3. SSSR.


Portoriko, 1974.

Kao svetski prvaci "plavi" stizu u Portoriko da odbrane titulu. Smena generacija je u toku i sansu po prvi put na Svetskim prvenstvima dobijaju dva buduca velika asa Dragan Kicanovic i Drazen Dalipagic. Od starta prvenstva bilo je jasno da ce medalje izmedju sebe podeliti tri najbolje ekipe Jugoslavija, SSSR i SAD.

"Plavi" pobedjuju Sovjete sa 82:79, ali gube od Amerikanaca rezultatom 88:91, sto ce ih kostati odbrane titule. Na tron se po drugi put penje SSSR, Jugoslavija osvaja svoje trece srebro, a bronza pripada Amerikancima.


Filipini, 1978.

Osmo Svetsko prvenstvo koje je odrzano u glavnom gradu Filipina, Manili, proteklo je u potpunoj dominaciji nase reprentacije. Profesor Aleksandar Nikolic se vratio na klupu "plavih" i okupio ekipu koja ce kasnije dobiti epitet "zlatna generacija". Dalipagic, Kicanovic, Radovanovic, Vilfan, Slavnic, Delibasic, Skroce, Cosic, Krstulovic, Jerkov, Zizic i Knego do zlatne medalje stizu bez poraza.

Po prvi put se na Mundijalu igralo po novom sistemu, koji je predvidjao finalnu utakmicu. Posle devet briljantnih pobeda (Senegal 99:64, Juzna Koreja 121:85, Kanada 105:95, Filipini 117:101, Italija 108:76, SAD 100:93, SSSR 105:92, Brazil 91:87, Australija 105:101), Jugoslavija se u finalu sastala sa starim poznanicima, kosarkasima Sovjetskog Saveza. Gomeljski i njegovi puleni porazeni su u uzbudljivoj zavrsnici sa 82:81 i pobednicki pehar se po drugi put nasao u rukama jugoslovenskih kosarkasa. Trece mesto je pripalo reprezentaciji Brazila, a trofej namenjen najboljem igracu i strelcu prvenstva zasluzio je Drazen Dalipagic.


Kolumbija, 1982.

Posle trijumfa u Manili i prvog i jedinog olimpijskog zlata koje je 1980. godine osvojeno u Moskvi, na Svetkom prvenstvu u Kolumbiji Jugoslavija nije mogla dalje od treceg mesta.

Kontinuitet medalja je nastavljen, ali su dva sjajnija odlicja otisla na adrese vecitih rivala. Reprezentacija SSSR-a je postala prva kojoj je uspelo da po treci put osvoji titulu svetskog sampiona, a svoje trece srebro u Kolumbiji su osvojili Amerikanci.


Spanija, 1986.

Na jubilarno 10. Svetsko prvenstvo Jugoslavija je otisla u podmladjenom sastavu. Iako mlad, Drazen Petrovic je vec stekao reputaciju sjajnog igraca, a selektor Kresimir Cosic je u Spaniju poveo i 17-godisnjeg debitanta iz Prijepolja. Na svetsku scenu stupio je buduci NBA as Vlade Divac. Ovaj Mundijal ostace upamcen po polufinalnoj utakmici izmedju Jugoslavije i SSSR i jednom od najneverovatnijih preokreta u istoji svetskih sampionata.

"Plavi" su pedesetak sekundi pre kraja vodili sa devet poena razlike i bili vec vidjeni u finalu. Tada na scenu stupaju Sabonis, Homicus i Valters i sa tri trojke uspevaju da izbore produzetke. "Plavi" u dodatnih pet minuta ne uspevaju da izadju iz soka, Sabonis i drugovi pobedjuju sa 90:91 i borba za trece svetsko zlato ostaje samo san.

Kao uteha stize pobeda nad Brazilom u mecu za 3. mesto od 117:91 i titula najboljeg igraca prvenstva koja je otisla u ruke Drazena Petrovica. Amerikanci su u finalu bili bolji od SSSR-a i osvojili svoje drugo zlato.


Argentina, 1990.

Svoju trecu titulu svetskog prvaka Jugoslavija je osvojila u Argentini 1990. godine. "Plavi" su u Buenos Aires otisli pod vodjstvom Dusana Ivkovica i u sastavu od koga i danas zastaje dah. "Beli drim-tim" cinili su Drazen Petrovic, Velimir Perasovic, Zoran Cutura, Toni Kukoc, Zarko Paspalj, Jure Zdovc, Radisav Curcic, Zeljko Obradovic, Vlade Divac, Arijan Komazec, Zoran Jovanovic i Zoran Savic.

Padali su redom Venecuela 92:84, Angola 83:77, Brazil 105:86, Sovjetski Savez 100:77 i Grcka 77:67. Jedini poraz buducim sampionima naneo je Portoriko 75:82. Konacan obracun je ostavljen za polufinale i finale. Najpre su na red dosli kosarkasi SAD-a koji su u polufinalu pobedjeni sa 99:91, da bi u finalu "plavi" ponizili Sovjetski Savez sa 92:75. Konacan plasman na SP u Argentini bio je: 1. Jugoslavija, 2. SSSR, 3. SAD, a za najboljeg igraca prvenstva proglasen je Toni Kukoc.

Bilo je to prvo i poslednje Svetsko prvenstvo za generaciju koja je bila jedina pretnja americkim profesionalcima i kojoj zbog raspada druge Jugoslavije nikada im nije pruzena prilika da odmeri snage sa originalnim "drim-timom".


Kanada, 1994.

Organizaciju 12. Svetskog prvenstva Medjunarodna kosarkaska federacija (FIBA) je dodelila Jugoslaviji. Amerikanci su od Barselone 1992. godine odlucili da na Olimpijske igre i Svetska prvenstva salju najjace timove, sto znaci NBA igrace, i Beograd se spremao da ugosti Dzordana i ekipu. Zbog poznatih dogadjaja u nasoj zemlji FIBA je odlucila da domacinstvo poveri Kanadi, a sankcije kojima je bio kaznjen jugoslovenski sport, onemogucile su "plave" da brane titulu iz Argentine. Bio je to drugi Mundijal na kome Jugoslavija nije ucestvovala.

Drugi po redu americki "drim-tim" se prosetao Svetskim prvenstvom u Kanadi i bez prave borbe osvojio zlatnu medalju. U finalu je porazena Rusija, kojoj je pripala srebrna medalja, a Hrvatska je zauzela trece mesto.


Grcka, 1998.

Jugoslavija se na medjunarodnu scenu vratila na Evropskom prvenstvu 1995. godine u Atini, a glavni grad Grcke bio je svedok povratka "plavih" i na svetska prvenstva. Posle dva evropska zlata (1995. i 1997.) i olimpijskog srebra iz Atlante, "plavi" su zeleli revans protiv "drim-tima". Ipak, zbog "lok-auta" NBA igraci su otkazali ucesce na Mundobasketu, ali i pored toga vecina domacih medija jugoslovenskoj reprezentaciji nije davala velike sanse.

"Plavi" su nastupili bez Divca, Danilovica, Paspalja i Savica, koji su uz povredjenog Djordjevica predstavljali okosnicu tima ranijih godina. Ipak, selektor Dusan Ivkovic i prvi trener reprezentacije Zeljko Obradovic, jos jednom su napravili dobitnu kombinaciju.

Dejan Bodiroga, Vlado Scepanovic, Sasa Obradovic, Nikola Loncar, Dragan Lukovski, Miroslav Beric, Aleksandar Djordjevic, Zeljko Rebraca, Dejan Tomasevic, Nikola Bulatovic, Predrag Drobnjak i Milenko Topic su verovali u sebe i pehar je po cetvrti krenuo ka Beogradu. Samo jedan poraz bez znacaja od Italije 60:61 i osam pobeda, od cega dve nad Grcima i dve nad Rusima, bilans su ucesca Jugoslavije na 13. Svetskom prvenstvu. U Atini su plavi pobedili Portoriko 80:66, Rusiju 82:74, Japan 99:54, Kanadu 95:55, Grcku 70:56, Argentinu 70:62, pa ponovo Grcku 78:73 u polufinalu i u finalu Rusiju 64:62.

Jugoslavija je postala prva reprezentacija sa cetiri titule svetskog sampiona, Rusi su osvojili srebrnu medalju, a Amerikanci bronzanu. Za najboljeg igraca Svetskog prvenstva u Atini proglasen je Dejan Bodiroga.

Bilans medalja na Svetskim prvenstvima:

Zemlja            zlatna    srebrna    bronzana

Jugoslavija         4          3           2
SSSR/Rusija     	  3          5           2
SAD                 3          3           3
Brazil              2          2           2
Argentina           1          0           0
Cile                0          0           2
Filipini            0          0           1
Hrvatska            0          0           1