Princ koji je ostao veran svom kraljevstvu

    Poslednji put kada Frančesko Toti nije postigao gol u sezoni Serije A, Đanluiđi Bufon još nije debitovao u profesionalnom fudbalu, Blekburn je bio šampion Engleske, Markus Rašford nije ni rođen, a u ovo poslednje teško ćete poverovati – Arsen Venger nije bio menadžer Arsenala. I da, pobeda u Seriji A donosila je dva boda.

    Frančesko Toti

    Frančesko Toti rođen je 27. septembra 1976. godine u Rimu i jedan je od onih retkih fudbalera koji su celu karijeru proveli u jednom klubu. Toti je u Romi od 1. januara 1993. godine, tj. skoro 24 godine – najviše od svih aktivnih fudbalera. 

    A kako je sve počelo? Krajem martate 1993. "Vučica" je gostovala ekipi Breše, a tadašnji trener Rome Vujadin Boškov pozvao je 16-godišnjeg momka da uđe u igru. Skoro svi na stadionu bili su znatiželjni da saznaju ko je mladić, a odgovor je znao jedan verni navijač, očigledno upućen u dešavanja u mlađim kategorijama voljenog kluba.

    – Njegovo ime je Francesko Toti, kažu da je fenomen.

    Romin dres sa brojem deset poneo je u sezoni 1997/1998 i ta majica od tada postanje njegov zaštitni znak.

    – Dres sa brojem deset je moja druga koža, svako bi trebalo da ima šansu da ispuni svoj san, da ga obuče i dovede do najvećih sportskih dostignuća, kaže Toti. 

    Toti proslavlja gol protiv Torina

    On nije samo kapiten, on je oličenje ljubavi prema klubu i upravo zbog te ljubavi bio je spreman da sedi na klupi za rezerve, pa i na tribinama, ali svaki put kada uđe u igru, zna se – ostavlja i poslednju trunku znoja jer ne igra se ni za trenere ni za upravu, već za navijače i za svoju Romu.
    Iako u Rimu skoro ima status božanstva, Toti je uvek ostajao čvrsto na zemlji – jednostavno, da nije takav karakter, ne bi uspeo ni da odoli bogatim ponudama kojima je zasipan tokom najvećeg dela karijere. 

    – Mi Rimljani osećamo posebnu vezu sa gradom i svojim bojama – zbog toga ne bih nazvao sebe ikonom, vec građaninom Rima koji je u večnoj ljubavi sa svojim gradom, rekao je i pojasnio svoju privrženost "vučici".

    frančesko toti

    – Neću da napustim siromašne roditelje da bih živeo sa bogatim strancima. Današnji fudbaleri su kao nomadi, idu samo za novcem i ne slušaju srce. Možda je to razlika izmedu njih i mene. Uopšte, mislim da u današnje vreme ima malo sportista koji veruju izboru svog srca. Da mi je novac bio na prvom mestu, napustio bih Romu odavno, ali mene pokreće strast

    Za njega je Roma način života – iz Frančeskovih reči i načina na kojih izgovara jasno se vidi da nema novca koji bi mogao da mu zameni igranje u njegovom klubu i jednoglasna je ocena da je žrtvovao uspešniju fudbalsku karijeru kako bi ostvario svoj san.

    Kao dete nije maštao da osvaja trofeje sa Real Madridom ili nekim drugim klubom koji spada u krug najvećih, već da igra za Romu, da sa trakom na ruci predvodi tim i da se raduje sa navijačima na tribini na kojoj je često i sâm bio. U Romi je osvojio jednu titulu prvaka Italije (2001), dva pehara u kupu (2007, 2008) i još dva u superkupu Italije (2001, 2007). 

    Dva puta je proglašen za najboljeg igrača Kalča, jednom je bio najbolji strelac, a tome je dodao i titulu svetskog šampiona sa reprezentacijom Italije 2006. godine.  Neki bi rekli nedovoljno za takvog fudbalskog majstora, ali Toti nije razočaran, naprotiv, ponosan je. 

    – Da sam otišao, verovatno bih osvojio više trofeja, individualnih nagrada i igrao bih više polufinala i finala u Ligi šampiona. Ipak, čini me ponosnim to što sam nosio Romin dres toliko godina i što znam šta sam sve dao klubu. Kao Romin igrač sam osvojio Mundijal i nekoliko klupskih trofeja. Ne posmatram osvajanje titula kao obavezu, već kao misiju.

    frančesko toti

    Iako je vlasnik velikog broja individualnih nagrada, one su za Totija u drugom planu. 

    – Da budem potpuno iskren, nisam razmišljao o tome. Uvek mislim na tim više nego na sebe, pa zato i trajem toliko dugo. Kada učinite sve za ekipu, onda lična priznanja dolaze kao logična posledica, objašnjava Toti. 

    Kada igrač takve klase provede 23 godine u istom klubu, on ulazi u istoriju i predstavlja vrstu koja polako izumire u svetskom fudbalu.

    Provesti te silne godine u jednom klubu, pa makar i onom sa najdražim bojama, odbijati iznova Real Madrid, Milan, Inter i ostale velikane, a onda sa istom posvećenošću igrati i kako se bližite petoj deceniji života, to može samo istinska legenda.

    – Toti je naš simbol, personifikacija našeg kluba i u to nema sumnje. Prvi put kada sam ga video, nisam razmišljao, samo sam se zaljubio, objašnjava jedan navijač Rome. 

    Zbog svega gore navedenog on i jeste Princ Rima, čovek koji navijačima znači sve, ali čije značenje prevazilazi sport. 

    Izvor:Sportifico.rs

    Komentari