Životna borba srpskog reprezentativca

Austrija - Srbija 81:82

Da život piše drame, uverili smo se mnogo puta, ali kada se radi o onim kada nečiji život visi o koncu, onda priča glavnog junaka dobija potpuno drugu dimenziju.

Srpski košarkaš Ivan Paunić otkrio je u jučerašnjem intervjuu za ,,Sportski žurnal“ da je nedavna povreda kolena mogla biti fatalna po njegov život.

– Sve je krenulo 28. aprila, kada sam se povredio na treningu Tofaša. Bilo je to pred sam plej-ofa. Sudario sam se sa saigračem nakon čega se pojavio oštar bol u kolenu. Odmah sam uradio magnetnu rezonancu i ispostavilo se da imam parcijalnu rupturu ligamenta, ispod čašice – počeo je priču Paunić.

Kako sam kaže, kada je dobio rezultate pregleda, bilo je jasno da je sezona završena. Ali, ispostavilo se da je to najmanji problem.

– Morao sam na operaciju. Od košarke živim i hteo sam to što pre da rešim. Konsultovao sam se na više strana, u saradnji sa klubom proverio koji su najbolji doktori u Turskoj i doneo odluku gde da se operišem. Zahvat je prošao bez problema, a pauza je trebalo da bude između pet i sedam meseci. Zbog čega sam se sa klubom dogovorio da se vratim u Beograd. Posle kontrole koju sam imao posle sedam dana, to sam i učinio. Dobio sam zeleno svetlo od doktora da putujem i da počnem sa rehabilitacijom.

Iako je delovalo da će oporavak biti rutinski, Paunićevi problemi su počeli bivati mnogo ozbiljniji.

– Kada sam počeo sa oporavkom, krenule su i visoke temperature. Mislio sam da sam se prehladio, da sam zakačio neki virus. Ali, prošlo je desetak dana, a situacija je svakim danom bila sve gora. Odmah sam kontaktirao doktora koji mi je rekao da je to normalno posle operacije. Pri tom, koleno je počelo da menja boju i da otiče. Slao sam slike i uvek dobijao isti odgovor. Sve do trenutka dok se nisam srušio na terapiji.

Analize krvi su jasno pokazale da je situacija daleko od normalne.

– Po rezultatima je bilo jasno da u organizmu postoji velika infekcija. Odmah sam kontaktirao doktora Vladana Stevanovića i otišao na pregled. Čim me je video, rekao je da pod hitno moram ponovo pod nož. Zbog sepse je postojala opravdana bojazan da ta izuzetno opasna bakterija ne zahvati kost i ligamente što znači da bih ostao bez noge. A, ako se raširi kroz krv, onda može da bude i fatalno. Sve u roku od sedam dana!

Odmah je usledio i novi zahvat, a oporavak srpskog košarkaša je bio pod stalnom prismotrom lekarskog tima.

– Hteo sam da odem kući, da budem u krugu porodice. Ali rekli su mi da to ne dolazi u obzir, da je ta bakterija izuzetno opasna, da situacija nije bezazlena. Lečenje sam nastavio u bolnici na Banjici, gde sam bio pod nazorom 24 časa. Na kraju, u krevetu sam proveo 58 dana. Tokom ta dva meseca, svakog dana sam primao najjače antibiotike. Ali, temperatura nije padala. Molio sam Boga samo da se jedno jutro probudim bez temperature.

Paunić nije mogao da nađe prave reči da opiše kako se osećao:

– Ni sam ne znam kako sam sve izdržao, ali bio je to pravi pakao. Za porodicu i mene. Ležiš, primaš najjače moguće antibiotike, a vidiš da nema poboljšanja. Tek posle 45 dana, situacija je počela da se menja. Ali, doktor Stevanović je insistirao da ležim još deset dana, da isprati stanje. Hvala Bogu sve je bilo kako treba i konačno sam izašao iz bolnice. Taj dan slavim kao drugi rođendan. Tek tada mi je doktor rekao da nije hteo da me plaši, ali da je situacija bila baš opasna – u dahu je dramu prepričao Paunić.

Povreda je sprečila Paunića da bude u grupi košarkaša koja će se boriti pod državnom zastavom za Svetsko prvenstvo u Kini.

Komentari
Advertisements