Mijailović bez dlake na jeziku o finansijama, timu, prodaji Lendejla, sukobu sa čelnicima FK…

Ostoja Mijailović

Predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović je u opširnom intervjuu na klupskom sajtu govorio o akteulnom trenutku crno-belih.

Mijailović je prvo izneo detalje o finansijskoj situaciji.

Godinu smo završili pozitivno, Skupština KK Partizan je usvojila odluku o finansijkom izveštaju za 2018. godinu u kojoj je klub poslovao pozitivno i bio u plusu od 21.339.080 dinara. Politika sadašnje uprave je da klub posluje finansijski pozitivno. Imamo dovoljno loših skustva od trenutka kada smo preuzeli klub u stanju u kojem je bio. Podsetiću, imali smo dug od 7.136.000 evra i sa tim teretom se borimo i dalje. Pre nekoliko meseci, kada smo radili presek stanja, dug Partizana je iznosio 3,8 miliona evra, dok sada iznosi 2,7 miliona evra. Da bude jasnije, struktura duga je sledeća: 1,7 miliona je poreski dug sa pripadajućim kamatama i to je dug koji je nasleđen. U procesu smo potpisivanja reprograma po kojem će kamata biti umanjena za 50%, uz grejs period od 24 meseca i period otplate od 60 meseci. Preostali milion su obaveze za koje su u većini slucajeva potpisani sporazumi o reprogramu i taj dug se vodi kao obaveza a ne dugovanje. Servisira se iz planiranih priliva i ni na koji način ne ugrožava poslovanje kluba. U bilansima od prošle godine stoji dug u iznosu od 6,6 miliona evra i to treba pojasniti. Prema sadašnjoj situaciji, od tog duga treba oduzeti 2,7 miliona evra duga prema igračima i trenerima, duga koji smo otkupili za 1,1 milion, zahvaljujući razumevanju igrača i trenera i dogovorima koje smo sa njima postigli. O tome sam govorio 27. aprila ove godine. Zatim, tu je sporno potraživanje banke u iznosu od 1,4 miliona evra, sa kojom smo u sudskom sporu i ovih 2,7 miliona koje sam već objasnio. U narednom periodu, cilj kluba je da sve svoje obaveze izmiri u skladu sa sporazumima. Za ove podatke odgovaramo i materijalno i krivično, i kao KK Partizan stojimo iza njih. Podaci koji su nedavno dospeli u javnost su netačni. Želeo bih da naglasim kako je Partizan pre 2 godine imao više od 25 postupaka pred BAT (Basketball Arbitral Tribunal), a u ovom trenutku nema ni jedan i trudićemo se da do takvih slučajeva u budućnosti ne dolazi. Danas je KK Partizan finansijski stabilan, sa malim „proklizavanjima“, što je sasvim normalno u svakom privrednom subjektu, posebno kada su sportske organizacije u pitanju, gde prihodi variraju iz različitih razloga. Ne treba nipošto zaboraviti da Partizan nikada ne sme da se vrati u 2015, 2016 i 2017. godinu kada je praktično bio pred gašenjem, rekao je Mijailović za klupki sajt.

Prethodnih nedelja mnogo se pisalo o sukobima na relaciji između fudbalskog i košarkaškog kluba. Mijailović je obrazložio situaciju i pozvao na jedinstvo svih članova JSD Partizan.

Mi nismo vlasnici da upisujemo hipoteku na stadion jer nismo vlasnici stadiona, već je vlasnik JSD Partizan. Tako da je upis hipoteke na stadion Partizana za potrebe kredita KK Partizan obična izmišljotina. Kada je u pitanju poreski dug, mi smo dužni da obezbedimo garanciju za reprogram tog duga, stoga smo se obratili JSD Partizan da nam pomogne i da hipotekom to obezbedimo. Brend Partizan mora da pronađe način da posluje pod jednim krovom koji se u ovom slučaju zove JSD Partizan. Najveći evropski košarkaški klubovi, Real Madrid, Barcselona, CSKA i Fenerbahče posluju u okviru sportskih društava i velikim se delom finansiraju od fudbalskih klubova. FK Partizan, kao stožer JSD Partizan moraju da vode ljudi koji razumeju šta je biznis, moraju da po modelu uprave KK Partizan rade za klub, a ne da žive od njega, i moraju da shvate da su najprofitabilnija sportska organizacija u okviru sportskog društva. U periodu koji je iza nas su se javljale mnoge Partizanove legende da govore o lošem stanju u fudbalskom klubu i da bi trebalo nešto menjati na bolje. Nada postoji, jer su za FK Partizan zainteresovani i Predrag Mijatović i Saša Ilić i mnoge druge legende kluba, ljudi koji za razliku od nekih koji tamo sada sede, vole svoj Partizan. Treba osmisliti biznis model po kojem će FK Partizan poslovati na način na koji posluju svi evropski klubovi, gde će 20%, odnosno bar jedan transfer godišnje raspodeliti na manje klubove u crno-beloj porodici i na taj način odvojiti sredstva, recimo, za košarkaški klub, rukometni klub, vaterpolo klub i ostale sekcije. Po ovom modelu će svi manji, tačnije manje profitabilni, klubovi u crno-beloj familiji praviti velike sportske rezultate, osvajati neke nove trofeje i pisati nove stranice istorije. Ja ne mogu da govorim o tome kakva je sada finansijska situacija u FK Partizan, ali obzirom da sam 2014. bio član radnog predsedništva, kada se birala uprava, i video finansijski izveštaj po kojem su obaveze tada bile oko 14 miliona evra, a prihodi po osnovu tadašnjih transfera oko 15 miliona. To znači da je klub u tom trenutku bio u blagom plusu, a ne u velikom minusu odnosno u velikom dugu, kako danas govore ljudi iz kluba, preko 21 milion evra. Takva situacija znači da je klub svake god ine od kraja 2014. gubio po 4-5 miliona evra, na godišnjem nivou. Tu lavinu treba zaustaviti da ne bi jedan od najvećih srpskih fudbalskih brendova nestao. Moja želja, kao predsednika KK Partizan je da se sve navijačke grupe ujedine, da svi navijamo kao jedan zato što je nama svima važna crno-bela boja, bez obzira na ljude koji sede u pojedinim klubovima

Prvi čovek KK Partizan je istakao da će glavnu reč u prelaznom roku voditi sportski direktor Nikola Lončar i trener Andrea Trinkijeri, i naglasio da se mladi igrači neće zanemarivati.

Sportski direktor Nikola Lončar i trener Andrea Trinkijeri imaju svu slobodu u izboru tima i uživaju podršku svih struktura kluba da sastave ekipu koja će biti u skladu sa renomeom Partizana. Naravno, postoje finansijski okviri u kojima možemo da se krećemo, ali ti okviri su ove godine daleko iznad onoga što smo imali u sezoni 2018/19. Čak možemo reći da je obezbeđeni iznos za tim i stručni štab verovatno najviši ikada kada je u pitanju KK Partizan. Sa druge strane i tržišne cene igrača su veće, ali svakako je da smo ove godine u poziciji da budemo konkurentni. Da li ćemo uspeti da ostvarimo ambicije Partizana i želje svih kojima je crno-bela boja na srcu, da osvojimo ABA ligu, da napadnemo Evrokup? U sportu ni 10 puta veći budžeti od onoga koji imamo nisu garant uspeha. Ali da ćemo se boriti i biti daleko opasniji po konkurenciju, hoćemo sigurno. I učinićemo sve da rezultati zadovolje naše navijače. Kao što je Partizan uvek mislio, i ove godine ćemo misliti na naše mlade igrače. Ne zaboravimo da je Partizan na pretprošloj sednici UO poslao KSS zahtev za povećanje broja dvojnih licenci i da je to usvojeno. Ove godine, mi ćemo potpisati sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa KK Vršac, tako da će klub pored Mladosti iz Zemuna imati i Vršac u kojem će moći da razvija svoje mlade igrače. Nije ništa novo ako podsetimo da je za mlade igrače najvažnije da igraju i stiču iskustvo. To je dobro za njih, a dobro je i za klub, jer će na taj način biti spremni za izazov zvani prvi tim Partizana.

Akteulan je i odlazak Džoka Lendejla.

Nakon što je doživeo povredu skočnog zgloba, Džok Lendejl više nije bio u mogućnosti da igra za nas i pomogne nam tokom Superlige. U međuvremenu, za njega su se zainteresovali i Žalgiris i još neki klubovi. Uostalom, vidite da trenutno igra Letnju ligu u dresu Milvokija. Partizan će od Lendejla svakako ostvariti višestruku dobit. Njegov ugovor u klubu je bio 96.000 dolara, a prihod koji je Partizan od Lendejla već ostvario iznosi 280.000 dolara. Očekivani prihod ukoliko Džok u tekućem prelaznom roku ode u NBA će za klub biti dodatnih 250.000 dolara. Treba podsetiti da klub od 2014. godine i odlaska Bogdana Bogdanovića nije ostvario veći prihod na osnovu transfera. I ova situacija je dokaz da ova uprava, kao što je i obećala, strogo vodi računa da ima i sopstvene prihode, istakao je Mijailović.

Puno se bure podiglo oko plej-ofa ABA lige i finalne serije Superlige Srbije. Mijailović smatra da je prema Partizanu učinjena nepravda i najavio je borbu za fer uslove. Takođe, predsednik crno-belih se osvrnuo i na pokušaj Partizana da dođe do specijalne pozivnice za Evroligu.

Sve što se desilo u ABA ligi, polufinalnoj i finalnoj seriji, kao i u finalu Superlige Srbije, mora da posluži kao primer, ne samo Partizanu, već svima koji se u zemlji i regionu bave košarkom, da takve stvari više ne smeju da se dešavaju. Najjednostavnije bi bilo da smo išli od medija do medija i ponavljali da je prema nama učinjena nepravda. Da, učinjena je! Svi to znaju! I protiv toga moramo da se borimo. Da menjamo stvari i u ABA i u KLS. Već su se određene promene desile ,a očekujemo da ih bude još. Bili smo u grupi klubova koji su predlagali da se smeni menadžment ABA lige, koji je i smenjen upravo zbog dešavanja u finalima tokom protekle dve godine. Posle sporne utakmice finala Superlige Srbije, na sledećoj sednici Skupštine lige sam kao predstavnik KK Partizan predložio da se uvede disciplinski sudija, po modelu koji je prisutan u ABA ligi i da se proširi predsedništvo za još 3 člana, što je Skupština i usvojila. Ovo što smo učinili je vezano za moje prethodne izjave da ćemo se kroz institucije boriti za fer uslove, i na takav način ćemo nastaviti da se borimo. Proširenjem Evrolige na 18 timova, pojavila se mogućnost da se klub prijavi za dobijanje tog jednog mesta koje je ostalo upražnjeno. Bili smo svesni da je konkurencija veoma jaka i da ćemo za protivnike imati timove koji iza sebe imaju prave finansijke gigante, kao što je to slučaj sa Zenitom. Ipak, odlučili smo se da uđemo u tu trku i iz nje smo izašli uzdignute glave, jer smo učinili sve što je bilo do nas. Želim da se zahvalim ljudima u klubu koji su predano radili na prikupljanju dokumentacije i ispunjenju svih zahteva Evrolige u vezi sa dobijanjem specijalne pozivnice. Pokazali su veliko požrtvovanje i siguran sam da će se to klubu na duže staze isplatiti. Želim i da istaknem da mi kao klub nismo prešli u Arenu da bi se dodvorili Evroligi, već smo se nakon perioda stabilizacije dogovorili da nivo organizacije podignemo za lestvicu više.

Partizan će u narednih pet godina svoje mečeve igrati u „Štark Areni“, a predsednik crno-belih je uskoro najavio početak prodaje sezonskih karata, kao i da će kompaniji čiji je on vlasnik biti glavni sponzor kluba.

Prelazak u Arenu je benefit koji smo dužni da našim navijačima obezbedimo. Izlišno je objašnjavati koliko je hala komfornija, pričati o broju parking mesta i infrastrukturi. Želimo da Partizan ponovo bude evropski premijum brend, a ovo su sada evropski standardi. Osim komfora, Arena nam pruža i puno novih mogućnosti kada je u pitanju prodaja sezonskih i dnevnih karata. Partizan ima i ekskluzivu kada je u pitanju Mala arena, gde ćemo trenirati u najboljim mogućim uslovima u ovom delu Evrope i sve naše mlađe kategorije će po prvi put u istoriji kluba imati iste uslove kao i seniorski tim“, poručuje Mijailović i najavljuje početak prodaje sezonskih karata. Uskoro ćemo krenuti sa prodajom sezonskih karata, naš marketing tim završava plan promocije i prodaje, tako da će navijači uskoro pred sobom imati mogućnost da nam i na taj način pruže podršku. Želeo bih da istaknem da ćemo posebnu pažnju posvetiti kupcima sezonskih karata od prošle sezone. Tada su nam već u julu pružili veliku podršku i mi kao klub to ne zaboravljamo. Svi mi koji volimo Partizan i želimo njegove uspehe, moramo shvatiti da karta za utakmicu Partizana mora da ima vrednost. Kupovinom karte, mi pravimo dodatnu vrednost za naš klub i pomažemo mu u ostvarenju ciljeva. Siguran sam da će naša crno-bela armija i ove godine biti uz naš tim i kupiti karte u velikom broju. Jedna novost za sledeću sezonu je da će British Motors, zastupnik Jaguara i Land Rovera za Srbiju, čiji sam direktor i vlasnik, biti jedan od većih sponzora KK Partizan. Ja sam u biznis krenuo sa 20 godina, svako ima svoj početak u životu, a ja sam u to vreme imao auto servis koji se bavio popravkom automobila, mehanikom, limarijom, farbanjem… Kako su godine prolazile, ja sam biznis kojim se bavim podizao na viši nivo i nakon nekoliko godina sam se preselio u Italiju, gde sam vodio nekoliko poslova, sve do 2011. kada sam se vratio u Srbiju i osnovao kompaniju Bavaria Motors, koja je danas promenila ime u British Motors i zastupa Jaguar i Land Rover. Ja se na svojim selom Prislonica, mestom odakle potičem i gde danas živi moja majka i svojim poslovnim počecima ponosim. Ponosan sam i što većina mojih školskih drugova, njih više od 20, danas radi kod mene u kompaniji. Toga se nikada nisam stideo niti ću se stideti i to ću uvek isticati kao nešto poztivno u životu. Iz mog primera, svi koji misle da za njih nema nade a žive van Beograda mogu da izvuku jednu poruku: uvek verujte u ono što radite i budite uporni, a rezultat će doći kao nagrada. Oni koji se stide svog sela, svog porekla, oni koji se stide svojih prvih poslova se stide i sami sebe, dodao je Ostoja Mijailović.

Komentari
Advertisements