PRESEK STANJA: Partizan luta u magli posle Trinkijerija

Partizanova sezona je od samog početka pripremnog perioda bila obavijena žalom za prošlogodišnjom koja je prekinuta zbog koronavirusa. Svi kojima je crno-belo u srcu imaju osećaj da je košarkaška sekcija Partizana najveća žrtva pandemije. Prvo mesto pred plej of u ABA ligi i prednost domaćeg terena u Evrokupu svima su davali za pravo da se nadaju ponovnom povratku u Evroligu.

U ovoj sezoni očekivalo se u najmanju ruku da se ponovi prošla sezona, ako ne i da se napravi korak napred. Okosnica tima je sačuvana. Nedostaju samo dva člana – Kori Volden i Andrea Trinkijeri.

Američki plejmejker je zamenljiv i na toj poziciji se ne može reći da je Kodi Miler-Mekintajer lošije rešenje, dok italijanski stručnjak teško da će u skorije vreme biti.

Slatkorečivi Trinkijeri, koji se za kratko vreme “uvukao” navijačima Partizana pod kožu, je trener najvišeg evropskog nivoa. Bio je to i pre Partizana, dokazuje u Bajernu da je to i dalje. Od samog početka je iskusno postavio stvari što mu je umnogome pomoglo i znanje srpskog jezika.

Kako u prvoj sezoni, koju nije započeo od starta, nije uspeo da ozbiljnije ugrozi Crvenu zvezdu, u drugoj je video kako stvari funkcionišu i u potpunosti j ušao pripremljen. Nije da nije bilo promašaju u selekciji (Parahuski na primer) ali osnova je odlično postavljena i oko kluba je stvorena odlična atmosfera. Crno-beli su više navrata uspeli da naune “Arenu” i da podsete na vremena kada su bili aposolutni hit u Evropi.

Međutim, kako to obično biva, kada se ne ispuni cilj dolazi se do pada, koliko god da je motiv veliki. Vrlo slična situacija se desila i Crvenoj zvezdi posle prvog mandata Svetislava Pešića u sezoni 2008/09. Iskusan trener kao Trinkijeri je znao da će drugu sezonu zaredom biti jako teško izvlačiti maksimum iz igrača na entuzijazam, i prevagnula je želja za povratkom u Evroligu.

Igrački kadar je ostao na okupu, ali onaj koji ih predvodi je otišao. Pokazalo se da Vlado Šćepanović nije dorastao klupi Partizana. Delovalo je da su za vreme njegovog vođstva svi na terenu i oko njega potpuno pogubljeni.

Uloge igračima su pogrešno dedeljene do te mere da jedan vrsni šuter Markus Pejdž nije dobio nijednu kretnju u kojoj bi mogao da pokaže ono što najbolje radi. Igra se svodila na “dajte loptu pleju i on neka nešto izmisli”. Bilo je mučno gledati Partizan na početku sezone. Statičnost igrača na terenu, bez ikakvog protoka lopte i beskrajno traženje rešenje u “1 na 5” je davalo utisak kao da gledamo neku osrednju ekipu iz NBA razvojne lige.

Kao zamena za Šćepanovića je stigao slovenački stručnjak Sašo Filipovski. Iskusni zanatlija koji ima zapažene rezultate sa svim klubovima u kojima je radio, ali ne i ono glavno što Partizan zanima – trofeje. Za ovo vreme koliko je preuzeo tim uspeo je da ga stabilizuje i to se pre svega osetilo u Evrokupu U ABA ligi nije uspeo da ga izdigne na nivo koji se to od njega traži. Nastavljeno je sa porazima u neizvesnim završnicama, a katastrofalna igra u Novom mestu od Krke je bacila veliku senku na njegov dotadašnji rad.

Ne može se reći da Filipovski nije pomerio stvari sa mrtve tačke. Igra Partizana ima fizionomiju i ideju, ali ne i konstantnost. Najbolji primer je utakmica u Baru protiv Mornara koju su crno-beli izgubili posle produžetka. Prvo poluvreme Beograđani su odigrali možda i najboljih 20 minuta ove sezone. Izgledalo je kao da ih ništa neće moći da spreči da zabaleže važnu pobedu na teškom gostovanju. Međutim, od 25. minuta meča, kao da je neko došao na teren i izvadio baterije iz igrača Partizana. Nijedan detalj više nije funkcionisao i na kraju Mornar, koji je odigrao jednu osrednju utakmicu, izlazi kao pobednik.

Ono što je loše po Partizan takvih utakmica je bilo previše. Kada se na to nadovežu i porazi u neizvesnim završnicama i poslednjim sekundama, dobijete ovo što sada gledamo od crno-belih.

Partizan jako teškoj situaciji i plej-of je vrlo daleko. U drugom delu šampionata ne da nije dozvoljen kiks, nego moraju da se dobiju utakmice na terenima gde crno-beli tradicionalno izlaze kao poraženi. I opet i pored toga zavise od rezultata drugih. Nije beznadežno, ali biće pravi podvig ući u prva četiri tima.

U Evrokupu je daleko bolja slika, i u TOP 16 fazi imaju protivnike po meri i realnu šansu za prolaz u najboljih 8.

Teško je odrediti i koliko je dobra finansijska situacija, pošto je poznato da je Partizan i dalje opterećen tužbama za dugovanja prema bivšim igračima. Odlučeno je da se pribegne i promenama u igračkom kadru. Otišao je prekaljeni vuk ABA lige Nemanja Gordić i ranije otpisani Stefan Janković, dok zamene još nisu stigle. Koliko će to doneti dobrog videćemo kada saznamo ko su. Komentarišući na slučaju Crvene zvezde, trener Mornara Mihajlo Pavićević je izjavio nedavno da iz ličnog iskustva “dovođenje igrača u toku sezone u najvećem broju slučajeva poremeti hemiju u ekipi”.

Čini se da Partizan ne bi trebao da ima taj problem jer oni hemiju od starta nisu ni imali. Prosto nije imao ko da je izgradi. Oni doslovno kreću od nule. Na Filipovskom je da vrlo brzo uspostavi red, jer strpljenja među navijačima je sve manje. Izjave tipa “oni koji pobeđuju stalno ne osvajaju titule” mu neće pomoći u tome.