Ključna reč: KK Partizan

KK Partizan je najtrofejniji košarkaški klub u istorije Srbije.

U svojoj bogatoj istoriji KK Partizan je osvojio:

* nacionalni šampionat – 21

* nacionalni kup – 14

* Jadranska liga – 6

* Evroliga/KEŠ – 1

* Kup Radivoja Koraća (FIBA) – 3

KK Partizan kao domaćin utakmice igra u hali „Aleksandar Nikolić“, sagrađenoj 1973, sa kapacitetom od 5.878 sedećih mesta, dok utakmice u evropskim takmičenjima igra i u „Štark areni“ sa predviđenim kapacitetom od 18.386 sedećih mesta. Navijači Partizana se nazivaju „Grobari“.

Klub je osnovan 4. oktobra 1945. godine.

KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub Jugoslovenske narodne armije. A tokom 1958. godine je celo sportsko društvo je dobilo naziv Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.

Uspon kluba počinje 70-ih godina prošlog veka kada je na mesto trenera postavljen Ranko Žeravica. On je selektirao jednu zlatnu generaciju „crno-belih“ predvođenu Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. U timu su još bili i- Farčić, Todorić, Kerkez, Marić, Petrović, Pešić, Beravs, Savović i mnogi drugi. Žeravica je probao od Partizana da napravi američko-sovjetsku školu košarke i uspeo je u tome.

Sve do 1985. godine Partizan nije imao značajnijih uspeha do trenutka dok Dragan Kićanović nije postao direktor kluba. Dovedeni su mladi ali talenotvani treneri- Dušan Vujošević (treneri su sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnić, Borislav Džaković, Vladislav Lučić).

Stvoren je zaista moćan tim: Aleksandar Đorđević, Vlade Divac, Žarko Paspalj, Ivo Nakić, Miroslav Pecarski, Željko Obradović, Milenko Savović, Goran Grbović. 1987. godine Partizan je zauzeo 3. mesto na fajnal foru u Ganu.

Predrag Danilović je prešao u Partizan 1989. godine.

Vlade Divac i Žarko Paspalj otišli su u NBA Ligu.

Te 1991. godine za trenera je postavljen Želimir Obradović. Partzan je zbog rata domaćin bio u španskoj Fuenlabradi. Gradu koji ga je maksimalno prihvatio i zbog koga su se igrači osećali kao da su kod svoje kuće.

Na fajnal foru u Istanbulu, prvo je pao italijanski Filips, a onda u finalu Huventus trojkom Đorđevića u poslednjim sekundama meča. Partizan je posta prvak Evrope!

Zbog rata napi timovi nisu učestovali u Evropi od 1992. do 1995. godine.

Dolaskom Miroslava Nikolića 1996. godine, kao i Tomaševića, Lukovskog i Koturovića usledila je ponovna dominacija crno-belih. U sezoni 1997/1998 ponovo je izboren fajnal for, ali je 4. mesto bilo maksimum za izabranike Blagojevića koji je nasledio Mutu Nikolića nakon katastrofalnih rezultata u prvom delu sezone.

U decembru 2000. godine ubijen je Haris Brkić jedan od tada najtalentovanijih igrača kojeg je Evropa imala. I dan danas se ne zna ko je krivac za taj svirepi zločin.

Dominacija crno-belih od 2006. do 2012. godine bila je prilično jaka. Kruna rada Duška Vujuševića i njegovih izabranika desila se 2010. godine kada je Partizan igrao fajnal for i za malo se plasirao u finale izgubivši dosta nesrećno u polufinalu od Olimpijakosa. Titule i kupovi u domaćem prvenstvu su se podrazumevali.

Odlaskom Vujoševića 2011. godine klub zapada u krizu koja i dan danas traje. Klub se nekak borio, osvajao čak i ABA ligu, ali je od 2014. godine u jako teškom finansijskom stanju.