PIKSIJEVE PRAVOVREMENE REAKCIJE: Sa Ircima samo na tlu, dva napadača rešenje

Možda jeste mogao da zamisli bolji debi Dragan Stojković na klupi Srbije, ali bi i taj u njegovim mislima, baš kao i ovaj koji se dogodio, imao identičan krajnji ishod – pobedu.

Bio je raspoložen novopečeni selektor i na konferenciji za medije. Primao je čestitke, pokazivao harizmu i u nekim momentima bio spreman i na šalu. No, znao je da šale neće biti protiv Republike Irske. Više je razloga za to. Prvi i osnovni je njegov debitantski nastup u selektorskom odelu, pritisak kao i očekivanja koja to sa sobom nose. Drugi je otvaranje samog kvalifikacionog ciklusa, te je od izuzetnog značaja bio pozitivan rezultat i treći je, naravno, nimalo lak rival.

Ma šta govoriili forma i spisak, Irci godinama igraju svoj prepoznatljiv fudbal, sa ne mnogo kreacija, već se najveći deo igre svodi na fizikalije, te igru glavom. Taj plan Stefana Kenija je bio vidljiv u prvih pola sata i išlo je sve njima naruku. Gol glavom nakon centaršuta je tako irski. Zapravo, da je iz kornera, bio bi još ,,irskiji”, ali i ovo ulazi u sam pojam. Tada se lepo Robinson izvukao na krilo iz svoje pozicije (centralni napadač) i pronašao Brauna koji se naslonio na Filipa Mladenovića, a lopta je ubrzo bila u golu. Nikakve šanse nije imao bek varšavske Legije u ovoj situaciji. Stefan Mitrović je izašao na Robinsona, Milenković i Pavlović su pažnju usmerili ka 175 cm visokom Konoliju, a Mladenović je ostavljen na milost i nemilost. Možda je mogao i Račić da pripomogne Filipu, ali zakazala je kompletna odbrana ,,orlova”, koja je bila veoma dobra na ovom susretu. Pavlović je posle uvodne blage nervoze odigrao izvrsno, a Mitrović i Milenković su takođe, uz male oscilacije, bili na visini zadatka.

Uprkos činjenici da nisu ni blizu slične konstitucije, Piksi je upario Uroša Račića i Sašu Lukića na sredini terena želevši da njih dvojica poremete centralni deo ekipe Irske. Lukić je imao veliku ulogu. Povlačio se u poslednju liniju po loptu i uglavnom su od njega kretale akcije od starta meča, s tim što je se u pojedinim momentima smenjivao sa Račićem i on bio taj koji se više nalazio u centralnom delu igrališta. Ipak, ova prva varijanta je bila češće upotrebljivana.

Akcije su najčešće bile usmeravane ka desnom delu terena u prvom poluvremenu, gde se nalazio Tadić, ali silni pokušaji centaršuteva nisu urodili plodom. Nisu ni mogli. Prosto, Ircima je veoma teško dati gol na taj način, ako nisi neko njihov, što se potvrdilo nešto kasnije.

U prvih 25 minuta, Srbija je imala čak šest kornera. Nije upućen nijedan udarac u okvir, niti ka golu, prema zvaničnoj statistici (pokušaj Tadića se nije ubrao). Tu je Piksi rešio da reaguje. Upario je Đuričića sa Vlahovićem, Tadić je stao iza njih i formacija se iz 3-4-3, pretvorila u 3-4-1-2. Kapitenu našeg tima prija ta pozicija, ima više prostora za manevre, bolju viziju i uskoro se to eksploatisalo. Mladenović je iz prvog kontakta pronašao Tadića, a ovaj, atipično za njega, glavom poslao loptu u prostor za Vlahovića koji je odmakao O’Šeju i uradio ono na šta nas je navikao ove sezone – hladnokrvno završio akciju. Bilo je potrebno ,,samo” spustiti loptu na zemlju i pokušati preko sredine doći do šanse. Irci nisu brzi, niti pokretljivi. Na te predispozicije su i kapitulirali.

Uvođenjem Filipa Kostića, Stojković je uneo novu energiju, ali se, kada je o formaciji reč, ništa nije menjalo, baš kao ni kada je priliku nešto kasnije dobio Aleksandar Mitrović, zajedno sa Nemanjom Maksimovićem.

Gol Mitrovića koji je usledio ubrzo je plod čiste genijalnosti. Težak period je iza njega. Promašen penal protiv Škotske, borba sa britanskim medijima, minutaža u Fulamu koja je nedovoljna i naravno, njegova forma. Tek tri gola za klub u svim takmičenjima ove kampanje postigao je čovek koji ih je gotovo sam odveo u Premijer ligu sezonu ranije. Uprkos svemu tome, Piksi je verovao u njega, dao mu šansu, a popularni Mitrogol oberučke prihvatio i ponovo je bio u naručju nacije koja ga toliko obožava. Drugi gol, kako je već navedeno, došao je jer Mitrović vrlo dobro zna kako da se nosi sa defanzivcima te snage i konstitucije u vazduhu. Nešto što Vlahoviću nije uspevalo za nogom. Tadić ga je pogodio pravo u metu, iako bi možda neko u istom trenutku pokušao da šutira, ali nije ni svako Dušan Tadić.

Kakva bismo mi to nacija bili bez drame? Slaba komunikacija Stefana Mitrovića i Dmitrovića prouzrokovala je da Irci smanje u 86. minutu preko Kolinsa, ali osim nekoliko jalovih centaršuteva fo kraja duela, nisu ozbiljnije pripretili srpskom čuvaru mreže. Stojković je pravovremeno reagovao kada nije išlo promenivši formaciju, uvodio je nove igrače postepeno i sa jasnom slikom i planom došao do bodova.

Kuriozitet je taj što je Srbija, prvi put posle gotovo 11 godina uspela da zabeleži pobedu na otvaranju nekog od kvalifikacionih ciklusa. ,,Orlovi” su tog 11. avgusta 2010. godine u kvalifikacijama za Euro 2012, na čelu sa Radomirom Antićem, pobedili Farska Ostrva sa 3:0 u Toršavnu golovima Danka Lazovića, Dejana Stankovića i Nikole Žigića.

Ako se po jutru dan poznaje… Šalu na stranu, put popločan trnjem je pred ,,orlovima”, a pravi test sledi za nekoliko dana, kada će u Beograd stići Portugalija predvođena Kristijanom Ronaldom.