Kada se uzme sve u obzir i posmatra celokupan doprinos srpskom fudbalu jasno je da je više dao Partizan, pošto je u ovom veku od ukupno 310 osvojio 130 bodova, naspram Zvezdinih 108. Ostale bodove pokrili su Vojvodina, Čukarički, Spartak, OFK Beograd.
Partizan je od sezone 2001/02 dva puta igrao Ligu šampiona, devet puta Ligu Evope (prethodno UEFA kup ili Liga UEFA kupa) i jednom u Ligu konferencije. Što znači da je u poslednjih 20 sezona igrao 12 puta grupnu fazu evropskih takmicanje. Najveća razlika nije ostvarena u tim godinama kad se igrala Liga šampiona, već u takmičarskoj 2015/16 kad je za dlaku izmaklo prezimljavanje u Ligi Evrope, ali je u grupi sa Bilbaom, AZ Alkmarom i Augzburgom skupljeno 10,5 bodova po UEFA kriterijumima, dok je Crvena zvezda ostala zakucana na nuli, pošto je u prvom kolu kvalifikacija za isto takmičenje eliminisana duplim porazom od Kairata. Partizan nikada nije ostao bez konkretnog doprinosa, dok je Zvezda nulu zabeležila i godinu ranije zato što nije učestvovala u međunarodnim kupovima usled gubitka licence.
Partizan je od 20 sezona bio bolji u 11, Crvena zvezda u 6, a dve su završene isto. Zato u Humskoj imaju pravo kad potenciraju svoju ulogu u građenju nacionalnog koeficijenta, značajnog za što lakšu prohodnost ka grupnim fazama.
Ako bi se gledao doprinos u samostalnoj Srbiji, opet je Partizan bolji. Bez jednog plasmana u Ligu šampiona (2003) i bez prvog prezimljavanja bilo kog našeg kluba u takmičenjima UEFA (2004/05) bolji je na obračunu minulih 15 sezona. Odnos u bodovima u tom peirodu je 96:83,5. Od tih 15 godina crno-beli su više vukli u čak 9 navrata, klub iz Ljutice Bogdana u 5, a dvaput je doprinos bio isti.
Kako UEFA nacionalni koeficijent i položaj klubova na žrebovima određuje na osnovu učinka u poslednjih 5 sezona postaje jasno zbog čega je Zvezdan Terzić potencirao doprinos crveno-belih u tom periodu. Zvezda je u tom ciklusu nadmašilacrno-bele, pošto vodi 56:31,5.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.