Mitrović iskreno: Napadač otkrio šta se dešavalo posle promašenog penala protiv Škotske

Srpski napadač i bivši fudbaler Partizana Aleksandar Mitrović, govorio je u RTS serijalu “Na putu za Katar” o svojoj reprezentativnoj karijeri.

Najbolji strelac u istoriji naše reprezentacije otkrio je da je želeo da napusti nacionalni tim.

–Ostaće upamćeno da je Aleksandar Mitrović promašio penal protiv Škotske za plasman na Evropsko prvenstvo. Bio je to jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri. Nikad nisam rekao ranije, ali sam razmišljao možda i o povlačenju iz reprezentacije. Kreneš da preisputuješ sebe da li je važno da opet igraš fudbal. Svašta mi se motalo po glavi sedam, osam dana. Prva četiri nisam bukvalno ustao iz kreveta. Zasmisli, ceo život se spremaš za taj trenutak, radiš, treniraš svakodnevno… U sedmici koja je prethodila utakmici sa Škotima šutnuo sam 20 penala, sve je izgledalo super, dođe trenutak kad svi veruju da ćeš da daš gol, vide sebe u tvojoj poziciji. I ti odeš i – promašiš. Da li je moguće? Šta više da uradiš? Kao da sam razočarao svoj narod i celu zemlju, rekao je Mitrović u RTS serijalu “Na putu za Katar”.

Napadač Fulama priznaje da bi opet uzeo da šutira penal.

-Spremao sam se ceo život za taj trenutak, da odvedeš svoju reprezentaciju na veliko takmičenje, gde nije bila 20 godina. I promašim! Onda misliš: “Zašto treniram?“ Preispituješ sebe, mozak kreće da se igra s tobom, ne kontrolišeš misli… Jedan negativan komentar će te pogoditi više nego 100 pozitivnih. Onda se setiš da nisi jedini fudbaler koji je promašio penal. I opet bih ga šutirao, ističe Mitrović.

Prisetio se Mitrović i gola koji je Srbiju odveo na Svetsko prvenstvo.

-Na prvom treningu sam povredio zadnju ložu. Sedam dana sam bio od jutra do uveče kod Andreje Milutinovića (čuvenog specijalistu za fizičku pripremu). Samo sam odradio trening dan pred utakmicu. Iz kluba su me zvali, poručili da ne rizikujem, da ne igram, jer je Fulamu bitan period. Kažem im: “Važi, važi, biću uz ekipu, ne verujem da ću igrati“. Da ih smirim. Pitao me šef da li mogu. Uzvratio sam potvrdno. Na treningu pred utakmicu gledao samo da ne napravim neki nagli pokret, ne pogoršam povredu, a opet da selektor vidi da mogu. Usledile su vežbe, masaže, kreme. Ujutru mi šef kaže: “Polako, čuvam te za drugo poluvreme, tad se rešava, a ti ćeš da uđeš i daćeš gol”. Kažem: “Važi, šefe“. Bukvalno se tako desilo. Na terenu nisam mogao lepo da se krećem, čekao sam neki centaršut i desilo se. Tad se sve usporilo, kao da sam gledao film, vratile su mi se slike kako je bilo dok sam kao dete davao golove na ulici, hoće srčka da me strefi, samo da bi izbacio to iz sebe. I sad sam se naježio, rekao je Mitrović.