Bivši kapiten reprezentacije Srbije Dušan Tadić najzad je progovorio o svemu što se dešavalo između njega i selektora Dragana Stojkovića, što je dovelo da se povuče iz nacionalnog tima.
On je rekao da je odnos sa Stojkovićem u početku bio sjajan.
– Pa, u početku je bilo super. Prvih godinu dana je bilo perfektno. Došao je sa drugačijim stilom, drugačijim stavom. Falilo nam je tog njegovog južnjačkog bezobrazluka, neke pozitivne arogancije. Kada je došao, verovao je 200 odsto u nas i na to smo napravili rezultat. Opustio nas je, bilo je sve kako treba. Igrali smo ofanzivno, bilo je tu i mana i vrlina, ali nekako smo bili samouvereni. Verovali smo jedni u druge i on u nas… Posle se sve promenilo. Pogotovo smo promenili stil igre i to nam nije leglo. Mislim da bi nam bilo bolje da smo nastavili kao u prvih godinu dana. Zato što smo to bili mi. To nam je najviše ležalo. A, kada smo promenili stil, kada smo počeli više da se branimo, da budemo oprezniji, usledio je pad. Dobro, mi smo ostvarili rezultate, plasirali smo se i na Evropsko prvenstvo, ali pogotovo mislim da smo tamo mogli mnogo, mnogo više, rekao je Tadić za Mozzart sport i nastavio:
– Imali smo godinu dana odličnih kvalifikacija, igrali smo super, sve je išlo kako treba i onda je došao Mundijal. Naravno da smo mogli bolje, ali i dalje smo bili dopadljivi za oko. Igrali smo ofanzivno. Okej, primili smo dosta golova, ali smo i dali dosta. Moglo je da ode u drugom smeru. Vodili smo protiv Kameruna sa 3:1, nije to lako. Ali pravili smo dosta individualnih grešaka, koje nisu smele da se dešavaju, a to je moglo lako da se koriguje. I nekako mislim da je Stojković posle toga počeo da razmišlja “primamo mnogo golova, daj da igramo defanzivno, a napred ćemo sigurno dati jedan”. Siguran sam da je i Đorović imao dosta uticaja na njega što se toga tiče. A, mogli smo samo da malo doteramo neke stvari, da nastavimo da budemo ofanzivni i siguran sam da bismo imali bolje rezultate. To mi se najviše nije svidelo, ta promena stila igre. Nama se jesu dešavale krupne greške, primali smo golove, a imali smo dosta igrača iza lopte. Protiv Švajcarske smo primili gol u situaciji nas sedam protiv njih četvorice. Pa, gde ćeš više igrača iza lopte? Ne može dvadeset da nas bude. Protiv Kameruna, neverovatne greške, neverovatne… Samo je to trebalo malo doterati.
Kvalifikacije za EP su bile na kraju uspešne iako ekipa nije igrala dobro.
– Tu nismo najbolje igrali, realno grupa je bila dosta slabija. Ali plasirali smo se, što je super i došlo je to Evropsko prvenstvo gde mislim da smo mogli da pružimo mnogo, još mnogo više, da smo morali da se prođemo u drugi krug. Evo, taman da objasnim: da smo igrali protiv Engleske tada na isti način kao onomad protiv Portugalije u Lisabonu – pobedili bismo. Jer, Englezi su se tad još tražili, nisu bili kao što su danas. A, da smo protiv Portugalije one večeri igrali na isti način kao protiv Engleske na Evropskom prvenstvu – izgubili bismo. Sto odsto.
Na samom prvenstvu počinju problemi.
– Dolazim na Evropsko prvenstvo, koje treba da bude ‘moje’, jer se osećam super, sve ide dobro. Posle dva Svetska prvenstva, mnogo želim da najzad prođemo grupu. Hoću da ostvarimo uspeh, imamo dobru grupu igrača, imamo dobro zajedništvo, sve je kako treba. Na Evropskom prvenstvu ja kao kapiten, kao lider tima, od tri utakmice ne počinjem dve. Zašto sam tada rekao da sam najspremniji? Zato što je to činjenica. Najviše pretrčim na utakmici, mogu da trčim koliko hoćeš. Da ne mislim to, ne bih ni rekao. Da li sam, hajde da kažemo jer tako bolje zvuči, jedan od najboljih igrača? Naravno! Svi imamo svoju ulogu, ali ja sam pre svega timski igrač. Međutim, sve to što se desilo imalo je uvertiru uoči utakmice sa Engleskom, rekao je Tadić i nastavio:
– Stojković mi je rekao da želi malo defanzivniju varijantu, da se malo zatvorimo, pa da onda uđem svež. Odgovorio sam mu da ne vidim razlog za to, jer mogu da istrčim dve utakmice po 90 minuta odjednom. Fizički nemam nikakvih problema. Da osećam da me nešto muči, rekao bih mu: ‘Bolje da uđem u poslednjih pola sata da uradim nešto na svežinu’. Ali zamor ne osećam. On je ostao pri svome, pritom mi još kaže: ‘Ti si mi najbitniji igrač u svakom smislu’. Moj odgovor je bio: ‘Ako sam zaista najbitniji, onda ne treba da budem na klupi’. Dodao sam da se ne slažem, ali da poštujem svaku odluku. Onda se dešava to da gubimo sa 1:0, a cela igra kako se odvija na terenu je idealna za mene. Prostora između linija koliko hoćeš. Po loptu se spuštaju Mitrović i Vlahović tamo gde bi trebalo da sam ja, gde je moj zadatak da tu primim loptu i da im gurnem da reše utakmicu. Svi na klupi koji su sedeli oko mene su se hvatali za glavu i govorili: ‘Ovo je idealno za tebe, da rešiš’. I ja gledam, pitam se da li je moguće da se ovo dešava…
Problem se nastavlja i na poluvremenu.
– To je nastavak priče. Dešava se situacija da na poluvremenu dolazi pomoćni trener i kaže da ulazimo Ivan Ilić i ja. I super, zagrevam se dvesta odsto. Letim od želje. A, onda dolazi Stojković i kaže: ‘Dućo, ne ti, sačekaj još malo, Ilke ulazi’. Pa, daj bre, koga ti… Mislim, nemoj onda ni da me ubacuješ. I okej, ušao sam u poslednjih pola sata, nešto se tu i dešavalo na terenu. Posle utakmice vruća glava, dajem izjavu, kažem sve kako jeste. Sigurno je to nekom zasmetalo, ali moja poruka je bila da sam lider tima, da hoću odgovornost, jer sam ja bio taj. To je bila suština cele priče.
Stojković ga je posle EP zvao nazad u tim.
– Da. Bilo mi je dosta. Zvao me posle da se vratim za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, pričali smo, ali nisam hteo. Želeo sam da mi ostanu neka lepa sećanja. I posle svega nemam nikakav gorak ukus. Stvarno mi je bilo prelepo i ponovo bih sve isto uradio.
Zvao ga je i Veljko Paunović.
– Pričali smo pred Englesku, kada je tek došao. Tu smo imali neki kratak razgovor. Moram da budem iskren, nije mi prijalo da me bilo ko nagovara da se vratim. Dvoumio sam se i rekao sebi “bolje da se sklonim”. Više nismo direktno razgovarali, bilo je nekih informacija da će doći u Emirate, da se vidimo, ali je počeo rat koji je sve poremetio i od tada ništa. Moram da naglasim: mislim da je sjajna stvar što je Paunović došao! Ima super namere, dobar je trener, završio je Tadić.
