Remi sa evropskim prvakom. Remi uprkos zaostatku od dva gola. Remi protiv ekipe koja u svojim redovima ima imena poput Kristijana Ronalda, Bruna Fernandeša, Bernarda Silve… Da li ste Vi zadovoljni? Da li su Vaši prijatelji zadovoljni? Komšije, porodica? Da li su mediji zadovoljni? Odgovor na sve ovo je potvrdan, još kada se doda sporni detalj iz nadoknade vremena kada je Dmitrović doživeo pomračenje uma… Apsolutno – da!
Međutim, da li je selektor naše zemlje Dragan Stojković Piksi zadovoljan? Odgovor i nije tako potvrdan. Zapravo, on glasi: ,,Onako”!
Tim rečima opisala je nekadašnja vedeta naše zemlje meč sa Portugalijom. Istakao je da je verovao u pobedu i da je, zapravo, bio uveren u takav scenario na poluvremenu. Dugo vremena, zapravo, trebalo bi zavući ruku deceniju unazad, da bi se pronašao sličan mentalitet. Tada kada je Radomir Antić bio predvodnik nacionalne selekcije, Srbija je bila pobednički tim. Sada, posle 10 godina, sluti na nešto slično. Zapravo, da bi nešto slično moglo da se izgradi.
Konstantno ponavljajući da reč predaja ne postoji u našem rečniku, da straha nema i da je zajedništvo snaga svakog tima, te da Srbija time mora da se vodi, Dragan Stojković želi da unese veru igrača u same sebe, jer zna da je potencijal beskrajan. Pozitivna prizma je ono kroz šta Piksi želi da gleda i ne dozvoljava da ga nijedno pitanje sputa u svom uverenju.
Zato ova priča sluti na onu dugo priželjkivanu. Srbija se pod Piksijem neće zadovoljavati nečim što nije pobeda. On je to spoznao kao igrač, a sada mora i u svoje pulene da umetne tako nešto. To i radi.
Dosta je pitanja poput: ,,Kako takva grupa igrača ne može do značajnijeg uspeha?” ili ,,Kada ćemo igrati fudbal kakav zaslužujemo?”.
Vreme je da se vera u reprezentaciju vrati. Da se Srbija vrati tamo gde po kvalitetu i pripada – u sam krem evropskog fudbala.
Učešće u igrama na sreću dozvoljeno je osobama starijim od 18 godina. Igraj odgovorno.