Motijeunas pred Žalgiris: Pokušaću Saši da pomognem, zahvalan sam na svemu što mi je pružio

Dnatas Motijeunas je vać na prvoj utakmici protiv Fenerbahčea pokazao da će biti veliko pojačanje za Crvenu zvezdu.

U utorak će zaigrati prvi put pred navijačima crveno-belih protiv sunarodnika iz Žalgirisa.

– Žalgiris trenutno igra verovatno najbolju košarku u Evroligi. Tokom sezone, više timova u nekom trenutku igra fenomenalno, ali Žalgiris to radi baš sada. I pobediti ih biće izuzetno teško, rekao je litvanski centar i dodao:

– Imali smo dva dana sa trenerom. Razgovarali smo, naporno trenirali. Ali sutra ne bi trebalo da bude pitanje taktike. Sutra, ako izađemo na teren kao što smo izašli protiv Fenerbahčeom, sa telima spremnim, da štitimo jedni druge, ako imamo onakvu energiju, i zadržimo taj nivo, imamo dobre šanse da pobedimo. Mislim da je najvažnije kako ćemo pristupiti utakmici: kako ćemo izaći na teren, kako ćemo se boriti jedni za druge, kako ćemo se boriti u ovoj utakmici. To je ključ pobede sutra. Neće odlučivati taktika.

Sa Sašom Obradovićem je imao sjajan odnos u Monaku.

– Znam njegove taktike, ponekad mogu i da pogodim šta će reći pre nego što to izgovori. Imamo dobru vezu koju smo izgradili godinama. Prošli smo kroz mnogo dobrih i loših trenutaka. Imam neverovatno poštovanje prema njemu. Pomogao mi je da mnogo porastem kao osoba i kao lider, da se unapredim kao čovek. I veoma sam zahvalan na svemu što mi je pružio, vođstvu i odgovornosti koju mi je davao. Kroz sve to sam izrastao u osobu kakva sam danas. Pokušaću da mu pomognem u ovom klubu koliko god mogu.

Sviđa mu se tim Beograđana.

– Grupa momaka je sjajna. Ali, prema mom mišljenju, najveći problem je što je bilo mnogo promena u timu. Tri utakmice nisu dovoljne da se sve složi. Moraš da shvatiš uloge, da razumeš odbranu, da upoznaš saigrače, da znaš gde ko može da pogreši. To je mnogo faktora i komponenti koje čine tim. Ali za mene je najvažnija hemija u timu. A hemija ne nastaje preko noći, nije to kao da samo pucketaš prstima. Moraš da radiš na tome, da provodiš vreme zajedno, da upoznaš jedni druge — da znaš kog saigrača možeš da pritisneš, a kome moraš da priđeš nežnije. To je veoma važno.

Poslednjih 6 meseci je malo igrao kod Vasilisa Spanulisa u Monaku.

Znate, počeo sam da igram košarku sa deset godina. Poslednjih šest meseci bio sam samo navijač, sedeo sam sa navijačima, nisam bio ni na klupi tima. Trenirao sam malo s ekipom, ali uglavnom sam trenirao sam. I sada, da ponovo zakoračim na teren to je najveći blagoslov koji mogu da dobijem. Ja volim košarku. Kada bi košarka prestala da bude plaćen sport, ja bih je i dalje igrao. Toliko je volim, toliko strasti i srca imam za nju. Nadam se da će svi to prepoznati i poštovati, završio je Litvanac.