Juče je sportsku javnost potresla vest o smrti proslavljenog trenera Duška Vujoševića, koji je najviše ostao upamćen po radu u Partizanu, pre svega na polju razvoja talenata u vrhunske asove, pošto se nikada nije libio da im pruži priliku.
Crno-bele je predvodio u čak četiri navrata, a sada su se oglasila trojica svetskih velikana koji su kod njega stekli pravu seniorsku afirmaciju u tri različita mandata na klupi – Vlade Divac, Jan Veseli i Bogdan Bogdanović.
Vlade Divac je sa njim radio u Partizanu od 1986-1989. godine, tokom prve sezone dok je Vujošević bio pomoćnik, a zatim dve pod njegovim vođstvom. Proslavljeni centar je istakao njegovu revolucionarnu ulogu.
– Napustio nas je jedan od najboljih i najstrastvenijih Partizanovaca. Neizmernu zahvalnost u mom košarkaškom razvoju, bez tebe sam siguran da ne bih ušao u Hall of Fame, bio si najvažnija stepenica u mojoj košarkaškoj karijeri. Ti si bio prvi trener koji je stvorio igrače iz Evrope za NBA. Bilo koji igrač da je došao kod tebe doveo si ih do njihovih najvećih potencijala. Strast i ljubav prema košarci i prema igračima koju si ti imao retko ko ima. Hvala ti za sve, poručio je Divac.
Bogdanović se oglasio veoma opširnom objavom, nabijenom emocijama, u kojoj se prisetio važnih trenutaka s trenerom, kog da nije bilo da mu da ključnu ulogu u timu – pitanje je da li bi postao i približno igrač kakav je danas.
– Dragi Dule, treneru,
Danas je najteže naći prave reči kojima bih mogao da opišem tvoju veličinu, lik i delo. Nikada neću zaboraviti naš prvi susret, kada si me blagim osmehom pogledao i stegao mi ruku. Osećao sam se toliko uplašeno, a opet uzbuđeno jer ću imati priliku da radim sa tobom. Nisam znao šta me čeka, ali sam ti verovao do smrti.
Pokazao si mi kako se gradi ličnost, kako se postaje profesionalac, kako se gradi samopouzdanje, kako se trenira, kako se gradi tim, šta je Partizan, kako se igra za Partizan. Davao si prave savete u pravo vreme. Kupovao si knjige, filmove, karte za pozorište… i sve si to radio sa mnogo posvećenosti, pažnje i ljubavi.
U tom trenutku života gledao sam te čak i kao drugog oca.
Naravno da neću zaboraviti ni one „fakultativne“ treninge. Ti treninzi su bili dosta teški i naporni, ali si uvek bio prisutan, uvek si bio tu.
Ti i ja sami u Pioniru, na glavnom terenu.
Ništa nije bilo bolje od toga.
Nikada nisi čašćavao prisustvom, kako si ti voleo da kažeš.
Ne znam da li sam ili nisam uspeo da budem ono što si ti mislio da ću biti, ali znaj da sam dao sve od sebe i da sam ti neizmerno zahvalan na svakoj sekundi truda koji si mi posvetio. Sada tek, iz neke druge perspektive i drugog vremena, vidim koliko si mi se bezuslovno dao.
Mnogo mi je žao što neću moći da se ispričam sa tobom makar još jednom, onako nasamo.
Neizmerno sam ti zahvalan, naveo je utučeni kapiten reprezentacije Srbije.
Jan Veseli je stigao u Partizan sa 18 godina, odmah dobio važnu ulogu u Evroligi, stigao do fajnal fora sa Vujoševićem 2010. godine, a godinu dana kasnije bio lansiran do mesta šestog pika na NBA draftu.
– Reči ne mogu da opišu koliko sam ti, Dule, zahvalan za sve što si uradio za mene na početku moje karijere. Kao osamnaestogodišnjak došao sam u Beograd i nikada ne bih pomislio da ću dobiti šansu da budem u startnoj petorci u tim godinama. Tvoj rad i pristup bili su neverovatni, možda za nekoga previše strogi, ali za nas mlade igrače, a posebno za mene, najvažniji. Mnogo sam toga naučio, ali najbitnije je da sam zavoleo košarku i naučio kako da se igra na pravi način. Počivaj u miru i hvala ti za sve, napisao je češki košarkaš, sada član Barselone.
