Legendarni srpski košarkaš i nekadašnji selektor Srbije Aleksandar Saša Đorđević nije odbacio mogućnost da u budućnosti sedi na klupi najtrofejnijeg srpskog kluba ekipe Partizana.
Časopis Gigantes del Basket mu je u ponedeljak dodelio nagradu “Međunarodna legenda”, a tim povodom on je u Madridu bio gost Marke... Tamo je pričao o brojnim temama, a jedna od njih je bila i povratak trenerskom poslu.
-Nemojte se iznenaditi ako se jednog dana ponovo nađem na parketu. Imao sam nekoliko opcija, neka sam odbio, neke se nisu dogodile, ali sam veoma strpljiv. Istina je da kada god izađem na parket, vatra i strast koje su u meni izbiju na površinu. Sada sam dovoljno zreo da razumem i sačekam pravi trenutak da preuzmem tim. Nisam trener koji samo ide da bi trenirao. Moram da se uključim u ceo projekat. Takođe, prošlog novembra sam imao operaciju, drugu operaciju kuka. Sada imam dva veštačka, pokloni iz moje igračke karijere. Nije lako bilo fizički oporaviti se posle toga, rekao je legendarni igrač Partizana.
Novinara Marke je zanimalo postoji li mogućnost da radi u Španiji kao trener?
-Ja jesam Španac zahvaljujući naturalizaciji i to je nešto što je stvar ponosa jer je ova zemlja prepoznala to što sam dao tokom 6-7 godina ovde u Barsi i Realu. Veoma sam zahvalan obema ekipama. Jedna od mojih kćerki je rođena u Barseloni, druga u Madridu. Osećam se veoma povezano sa ovom zemljom i voleo bih jednog dana da se vratim”.
Hipotetički – kada bi istovremeno stigle ponude Barselone i Real Madrida, koju bi izabrao?
-To je hipotetički… Moramo biti realni, trenutno oba tima imaju fantastične trenere. Serđo Skariolo je sjajna osoba i prijatelj koji je toliko dao španskoj košarci kao trener. S druge strane. Ćavi Paskval se vratio, tako da su to sve hipotetičke situacije. Uvek sam stava da biram mirno, a pre svega profesionalno jer mislim da se u našoj profesiji ocenjuje po nivou profesionalizma, a ne po emocijama, to su lične stvari.
Kada je reč o Partizanu, Đorđević je rekao.
-To je takođe hipotetički, ali to je možda verovatnije. Sve se može desiti, ali insistiram da to moraju biti pravi trenuci, prave prilike. Nije da žurim ka prilikama, naprotiv, uvek izuzetno cenim trenutak, ono što bi trebalo da se uradi i posao koji bi trebalo da se uradi jer su naši stari mentori uvek govorili da se rad trenera meri onim što ostavljate za sobom kada napustite taj klub ili reprezentaciju. Ako su taj tim ili ta reprezentacije igrali bolje pre nego što ste došli, onda ste dobro obavili svoj posao. Želim da me pamte kao nekoga ko je ostavio nešto za sobom gde god je bio: Barsa, Real, Partizan. Mi smo svi profesionalci – šta god da se stavi na sto u tom trenutku to morate da prihvatite kao profesionalac. To su moji ciljevi.
