Prošlo je pet godina otkako je 25. novembra 2020. svet ostao bez najvećeg fudbalera svih vremena – Dijega Armanda Maradone. O tome da li je bio najbolji vodiće se polemike. Vrlo verovatno je da ima i boljih. Ono što će teško ikad srušiti je njegova veličina, uticaj na ljude oko njega i ljubav koju su mu pružali iako je bio grešan i poročan. I danas, pola decenije nakon njegove smrti, ime „El Pibe de Oro“ odjekuje stadionima, ulicama Buenos Ajresa, Napulja.
Nasleđe: Igrač koji je postao mit
Maradona je ostavio nasleđe nezamislivog dometa. Njegove solo akcije, poput one protiv Engleske 1986, i dalje se prepričavaju kao da su se juče dogodile. Jedini je čovek koji je dao gol rukom i svi smo sležili da to jeste bila “Božja ruka”.
Njegov uticaj najdublji je u Napulju, gradu koji ga i danas slavi kao sveca. Ulice su i dalje prekrivene muralima, a svaka godišnjica njegove smrti pretvara se u spontanu procesiju zahvalnosti čoveku koji je donio njihove jedine titule šampiona Italije u to vreme. Maradona je bio njihov, jedan od njih, i zato su ga voleli sa žestinom koju malo koji sportista doživi.
Odlazak koji je otvorio rane
Maradonina smrt potresla je planetu, ali u Argentini je izazvala nacionalnu žalost kakva se retko viđa. Milioni su izašli na ulice, pokušavajući da se oproste od njega kao od člana porodice. Njegov kraj, obavijen zdravstvenim problemima i kontroverzama, postao je simbol njegove sudbine, burne, teške, ali uvek ljudske.
Pet godina kasnije, istrage, sudski procesi i pitanja o odgovornosti lekarskog tima i dalje traju. Ali, za njegove navijače, ništa od toga ne menja činjenicu da je Maradona bio i ostao najveći. Njegov život možda nije bio uzor, ali njegova igra jeste.
Zašto Maradona ostaje večan?
Maradona je u svetu koji voli savršene sportiste bio dokaz da je nesavršenost ponekad najmoćniji oblik autentičnosti. Bio je borac sa ulice koji je postao kralj, ali je uvek nosio ožiljke borbe. Nije krio svoje mane, greške ni demone – i baš u tome je ležala njegova bliskost običnim ljudima.
Pet godina posle njegovog odlaska, jasno je da ga svet ne zaboravlja. On je deo kulture, deo istorije, deo duše fudbala. Svaki klinac koji sanja da postane najbolji, svaki navijač koji veruje u čuda, svaki čovek koji je ikada pao i ustao – u svakom od njih ima malo Maradone.
I zato, i posle pet godina, ostaje isto:
Maradona nije samo umrla legenda. On je večna priča — ona koja se ne završava.
Maloletnicima je zabranjeno da učestvuju u igrama na sreću, učešće u igrama na sreću može izazvati zavisnost.