Predrag Mijatović je nakon Skupštine Partizana dao ostavku na mesto potpredsednika kluba.
Nakon toga se oglasio i opširno govorio o situaciji u klubu sa kojom se suočio prethodnih meseci.
– Mislim da je bilo konstruktivnih diskusija da Partizanu bude bolje, da odlučimo šta ćemo i kako ćemo. Svi članovi Upravnog odbora su dobili poverenje Skupštine i to me brine. Slušao sam konferenciju predsednika Ljajića i slažem se donekle u njegovim stavovima da bi trebalo krenuti drugim pravcem i misliti na Partizan, da se neke relacije srede. Međutim, iz mog iskustva i svega što se dogodilo, tog famoznog UO, gde sam preglasavan 1:4, ja sebe pitam, a pitam i javnost, da li je to moguće. Ja mislim da je to nemoguće. Ne zato što ja neću ili hoću, Danko ili Milka. Svi smo pokazali nešto što ne bi trebalo da bude FK Partizan. Neko više, neko manje. Vi ste to koristili na način da plasirate. Zato, podnosim neopozivu ostavku na funkciju potpredsednika FK Partizan. Odluku da napustim UO trebalo je da donesem pre četiri meseca, kad sam prvi put sputan da rešim neke stvari i prvi put sam preglasan. Nisam imao nikakvu odluku u međuvremenu, rekao je Mijatović, koji tvrdi da na Skupštini nije mogao da izloži svoj plan.
– Nije poenta da li je podrška veća ili manja. Nisam imao prilike ni na Skupštini da iskažem svoj plan. Sportski, prvenstveno. Dotakle su me teme koje nisu iz moje oblasti, poput finansija, struje, vode… Nisam mogao da izložim svoj plan.
Kada pogleda unazad…
– Apsolutno se ne kajem nijednog sata vremena provedenog na stadionu. Sa lepim i teškim situacijama. Bilo je pozitivnih stvari. Rezultat te definiše i kreira tvoju budućnost. Opet bih to uradio. Samo sam pokušao da evropski fudbal približim našim tendencijama, jer se ne možemo pohvaliti da je srpski fudbal u procvatu, ni ligaški, ni reprezentativni. To sam pokušao da implementiram, ponekad grublje i nerazumljivo za navijače. To je moj način funkcionisanja, objasnio je čelnik Partizana.
Pomenuo je i da je problem bio način odlučivanja i komunikacije sa vrhom države.
– Komunikacija sa predsednikom države je trebalo da bude Rasimova, a ja sam je preuzimao. I sve je bilo: “Ko će? Mijat će” Kad smo bili jesenji prvaci svi smo bili zaslužni, a kad smo drugi, onda sam kriv ja. Sad kad smo treći, ne mogu biti kriv ja, jer nisam četiri meseca doneo nijednu odluku. Ja sam prošao milimetarski, za samo jedan glas. Da sam znao, ja bih glasao protiv sebe. Mi smo svi prošli na Skupštini, a to je nenormalno i neodrživo, tvrdi Mijatović.
Ipak, ne odustaje od funkcije u Partizanu, ne skrivajući ambiciju da bude prvi čovek kluba.
– Predsednik? Da! Kad smo se Rasim i ja dogovarali da krenemo u priču ulaska u Partizan, jasno su bile podeljene uloge. Trebalo je da se bavim sportskim delom, Rasim komunikacijom sa vlašću i državom, Milka da iskustvom u marketingu privuče sponzore i da klub privređuje. Danko je imao zadatak, kao generalni direktor, da pazi na organizaciju, radnu zajednicu, da smiruje strasti, a to se nije desilo. Rekao sam svima u oči šta mislim. Ambicija da budem predsednik postoji, kako da ne! To je bio usmeni dogovor, kad prođe neko vreme da sednemo i razmotrimo tu mogućnost. Nije to bio prioritet. Tri puta sam u proteklih nekoliko sedmica bio sa Rasimom, a nismo mogli da se usaglasimo. Ja sam imao jednu, a on drugu viziju, istakao je Mijatović, pa dodao:
– Nisam izgubio ambiciju da budem predsednik. Ja se sad samo povlačim iz neodržive situacije, jer nije održivo sa mnom unutra. Imam i dalje ambiciju. Daleko od toga da me ne interesuje Partizan. Sačekaćemo šansu. Sad smo se samo povukli. Distancirao sam se, jer je počelo da bude na silu, krenuli smo da srljamo. Po mojoj proceni, nije logično da neko ko je zadužen za sportski projekat bude izopšten iz svih odluka kluba i da odluke iz svog sektora saznaje iz medija.
Šta dalje?
– Neću biti opozicija, niti želim da bude kako ne bi trebalo. Ko me poznaje, zna kako radim. Nema potrebe da me zovete i šaljete poruke, hajde malo da odmorimo – vi od mene i ja od vas. Želim sreću Rasimu Ljajiću i ostatku UO. Ne možemo biti partizanovci samo kad smo u klubu, a želeti mu loše kad smo van. Ambicije da se vratim postoje. Oporavak Partizana nije toliko komplikovan koliko ga ljudi čine komplikovanim, smatra Mijatović, koji sumnja da će njegovim stopama krenuti ostatak uprave.
– Ne znam. Svako bi trebalo da preispita odluke. Ja sam samovoljno ovde, nikog nisam morao da pitam, niti je neko od saradnika znao šta ću da uradim. Ako sam doživeo da mi se na stadionu zviždi, otišao sam zbog situacije koja bi se ponavljala iz meseca u mesec. Ne verujem da će neko krenuti mojim stopama.
