Miloš Gordić je dugo bio član Crvene zvezde i čekao svoju šansu u prvom timu, što na “licu mesta”, što na pozajmicama.
Nije je na kraju dočekao, pa je u avgustu prošle godine napustio klub bez obeštećenja i prešao u portugalski Žil Visente.
Kako je došlo do njegovog odlaska sa Markaane Gordić je otkrio u intervjuu za “Meridian sport“.
– Nadao sam se novoj šansi u Zvezdi, iskreno. Priželjkivao sam da ću posle godine u IMT-u da konkurišem za mesto u timu. I ne samo tad, smatrao sam da ću posle niza pozajmica dobiti šansu, jer sam kroz njih pokazao da mogu da se nosim sa pritiskom koji zahteva Zvezda. Mislim da sam pokazao to i u utakmicama koje sam branio u Zvezdi. Osećam klub, znam svaki ćošak Marakane, Zvezdino sam dete i zaista sam se osećao spremno da konačno stanem među stative, ali je klub doveo Marka Ilića i shvatio sam da tu više nema mesta za mene, otkrio je Gordić, pa dodao:
– Ubrzo sam se dogovorio sa ljudima iz kluba da se rastanemo, ali u meni će Zvezda uvek imati navijača. Pratim klub kad god sam u prilici i drago mi je što su rezultati koje crveno-beli beleže sjajni. Zvezda je veoma dominantna u Superligi i mislim da tu niko ne može da im parira. Ono što me raduje, to je činjenica da je klub uprkos lošijem startu u Ligi šampiona pokazao da može da se nosi sa velikanima i da kvalitetom tu pripada. Nadam se da će svake sledeće sezone igrati Ligu šampiona, jer je Zvezda najveći klub na Balkanu, bez premca, nema dilemu čuvar mreže.
Ipak, period u Zvezdi i saradnju sa drugim golmanima pamti po dobrom.
– Imao sam sjajan odnos sa svima u Zvezdi, pogotovo mojim kolegama golmanima. Borjan i Popović su bili najduže u klubu, i prema meni su se zaista lepo postavili. Savetovali su me kao starije kolege kako da napredujem, a sa Borjanom sam se često družio i van terena. Voleo bih naravno da se jednog dana vratim u moju Zvezdu. Želim da ostavim veći trag u klubu koji volim, ističe Gordić.
