Albert Gudmundson je briljirao ove sezone i zahvaljujući njegovim golovima Đenova je imala sjajnu godinu i završila je na sredini tabele posle povratka u Seriju A.
Islanđanin je u samom vrhu liste najboljih strelaca Serije A sa 14 pogodaka, a ispred njega završili su samo Lautaro Martinez (24), Dušan Vlahović (16), Olivije Žiru i Viktor Osimen sa po 15 golova.
Sjajna sezona Islanđanina zainteresovala je brojne klubove za njegove usluge. U trenutnoj situaciji Đenova očekuje zaradu od najmanje 35 miliona evra.
Mediji su sjajnog napadača dosad povezivali s Milanom, Juventusom, Interom, Totenhemom, ali ipak, ne treba isključiti da Gudmundsonov transfer karijere bude stopiran.
Naime, islandsko tužiteljstvo nastavilo je istragu protiv Gudmundsona zbog navodnog seksualnog napada koji se dogodio prošlog leta. U avgustu je jedna devojka prijavila policiji da ju je fudbaler seksualno napastovao u jednom noćnom klubu u Rejkjaviku.
Advokat koji brani interese devojke smatra da je njeno svedočenje vrlo verodostojno.
– Svako ko ima polni odnos s osobom bez njenog pristanka kriv je za silovanje i podleže zatvorskoj kazni od najmanje jedne godine do najviše 16 godina, ističe dnevnik Il Đornale.
Islandski mediji javljaju kako će se Gudmundson ove jeseni pojaviti pred sudom. Igrač tvrdi da nije kriv i uveren je da ga to neće sprečiti da već ovog leta napravi transfer karijere.
Poslednjih mesec dana italijanski mediji pišu da Virtus ima finansijskih problema s obzirom da glavni sponzor ima nameru da se povuče.
Iz kluba uveravaju da će sve biti kao i ranije, ali dešavanja u realnosti ne deluju da je sve tako sjajno.
Tako lokalna Republika javlja da trener Luka Banki će napustiti klub na kraju sezone, iako ima ugovorjoš godinu dana. Razlog je što ima ponudu Baskonije, koja traži zamenu Dušku Ivanoviću.
Banki je u Bolonju stigao pred sami početak sezone pošto je klub napustio Serđo Skariolo. Virtus je igrao odlično prvi deo sezone, ali su uspeli da izbore plej-in. Upravo ih je Baskonija izbacila pobedom u Vitoriji i nastavila dalje borbu u doigravanju. U italijanskom prvenstvu su u plej-of uši kao prvi nosioci.
Fudbalski klub Partizan se nalazi u teškoj situaciji pošto je prošlo čak 7 godina od kada su zadnji put bili šampioni države. To je nateralo bivše igrače i trenere, da u saradnji sa navijačima, upute APEL ZA SLOBDAN PARTIZAN, u kojem traže konkretne mere. Apel prenosimo u celosti:
– Ovim Apelom, dole potpisani, članovi Udruženja bivših igrača, trenera i istaknutih sportskih radnika FK Partizan se pridružuju inicijativi i časnoj borbi navijača Partizana koji su zahtev za preuzimanje ODGOVORNOSTI i smenu kompletne Uprave FK Partizan jasno proklamovali.
Partizan je Klub kojim se ponosimo po rođenju i opredeljenju, u kome smo stasali i profesionalno i ljudski i koji je uvek bio, i biće naša, ali i kuća svih iskrenih partizanovaca. Pod imenom koje nosi, od svog osnivanja, prepoznat je i priznat u celom svetu kao Klub slobodarske ideje i tradicije.
Nažalost, taj Klub koji je nekada bio simbol slobode, sada je otet i zarobljen. Pogođeni teškim stanjem u kome se već dugo nalazi, odlučni smo u nameri da zajedno sa armijom vernih navijača i iskrenih partizanovaca pokrenemo borbu za oslobođenje FK Partizan.
Revoltirani nečasnim radnjama rukovodećih ljudi Kluba koji su uzurpirali pravo i pravdu i koji, kršenjem zakona, ovlašćenja i Statuta FK Partizan, Klub vode u propast, mi – bivši igrači, treneri i istaknuti sportski radnici – zahtevamo od pravosudnih organa Republike Srbije, državnih institucija i nosilaca izvršne vlasti da se bez odlaganja uključe u rešavanje situacije u FK Partizan. Stojimo čvrsto ujedinjeni i odlučni da u toj borbi istrajemo, da bi se konačno stalo na put protivzakonitom delovanju nelegalno izabranih organa Uprave i daljem unižavanju i urušavanju Kluba, koji tumara kroz noć kao olupina nekad veličanstvenog gorostasa.
Sa nevericom svedočimo višegodišnjem pravnom nasilju, finansijskim malverzacijama i zloupotrebama u FK Partizan, koje se, iz neobjašnjivih razloga, tolerišu. Apsurdno zvuči da je nakon čak osam i po meseci od ostavke predsednika FK Partizan, i dalje nepoznanica da li je, i kada, uopšte zvanično podneo ostavku. Podsećamo javnost da je u skladu sa Članom 51. Statuta FK Partizan jasno propisano da je predsednik dužan da zakaže sednicu Skupštine u roku od najviše 30 dana od dana podnošenja ostavke. Takođe, ostavkom predsednika FK Partizan prestaje i mandat svim članovima Upravnog odbora, što njihove odluke čini nelegitimnim i nezakonitim. Podsećamo javnost da rukovodstvo FK Partizan zajedno sa članovima Skupštine i ostalim organima Kluba tokom, i za vreme trajanja poslednja dva mandata, kontinuirano krši Statut koji su sami doneli. Na taj način što ne poštuje propisane uredbe koje obavezuju na redovne godišnje sazive, javnost u radu, savesno pažljivo i odgovorno postupanje u skladu sa zakonom, zabranu korišćenja Kluba za lično bogaćenje, odnosno lične potrebe, uzdržavanje od zloupotrebe položaja ili prekoračenja ovlašćenja i slično.
Ovim putem, takođe podsećamo javnost da je aktuelna nelegitimna Uprava FK Partizan, kao i veći deo saziva Skupštine, takođe izabrana protivzakonito i nasilno na jednoj od najsramnijih sednica Skupštine u istoriji FK Partizan pre osam godina. Kao kulminacija beščašća, na svoju trajnu sramotu, sadašnji saziv Skupštine je glasao, bez presedana, o uslovnom istupanju FK Partizan iz JSD Partizan čiji je osnivač i član. Upravo ti članovi Skupštine se samo kriju iza sramote onih kojima su dali legitimitet da tu sramotu sprovode bez trunke stida, obraza i morala, a zapravo i dalje drže Klub kao otmičari, iz koga čak i igrači beže i jednostrano raskidaju ugovore.
Odbijajući da napusti Klub i preuzme odgovornost za katastrofalne rezultate i na sportskom i na poslovnom planu, nestručna, potkovana bahatošću, ali dobro uigrana kamarila, hendikepirana u mogućnosti da razume pojam ideje i duha Partizana, sportsku kulturu i fer plej, kao i značaj i veličinu institucije kojom na žalost svih rukovode, dovela je ovaj, nekada slavni Klub, u praktično „talačku krizu”.
Čiji je ovo Klub, pitamo javno? Da li je ovo privatni Klub ljudi koji su zalutali na našu stranu Topčiderskog brda, zabarikadirali se u Humskoj ulici i praktično ga oteli od milionske armije navijača Partizana koja uporno zahteva njihovu smenu?
Izričito odbijamo da dalje, u ulozi nemih svedoka, nemoćno posmatramo potpunu devastaciju oronule imovine Kluba, propadanje omladinske škole i odsustvo bilo kakvog uticaja u Fudbalskom savezu Srbije, dok Klub broji petu godinu za redom koja protiče bez ijednog trofeja i sedmogodišnje odsustvo titule, uz dug koji premašuje 45 miliona evra. Podsećamo javnost, da prema Članu 67. Statuta FK Partizan i Članu 62. Zakona o sportu, članovi organa Kluba odgovaraju solidarno za štetu koju su glasanjem za određenu odluku prouzrokovali Klubu, ako je ta odluka donesena grubom nepažnjom ili s namerom da se šteta prouzrokuje, a da odštetni zahtev zastareva u roku od 10 godina.
Ovim putem apelujemo na sve članove nelegitimne Uprave, ljude nedostojne funkcija koje obavljaju, na čelu sa predsednikom u ostavci i generalnim direktorom Kluba, koji su svojim nečasnim radnjama i bahatošću doveli isti u najteži položaj još od osnivanja, da omoguće vraćanje dostojanstva Partizanu. Ukoliko u njima postoji makar i trunka savesti i odgovornosti za zlodela koja čine (o ljubavi je ovde nemoguće govoriti), neka ovaj apel shvate kao poslednju priliku da svojim momentalnim i neopozivim OSTAVKAMA po prvi put urade plemenitu i časnu stvar za Klub nad kojim su se iživljavali poslednjih deset godina. Ostavka je ono što mu duguju, ostavka je najviše što su ikada bili i što će biti u prilici da mu daju.
Imajući u vidu sve navedeno, zahtevamo:
neopozive ostavke svih rukovodećih organa Kluba, uključujući i potvrdu ostavke predsednika;
neopozivu ostavku generalnog direktora;
neopozive ostavke članova Upravnog odbora;
raspuštanje sadašnjeg saziva Skupštine i neopozive ostavke svakog od 41 predstavnika;
uvođenje privremenih mera u FK Partizan u skladu sa zakonom;
inicijativu za hitno sazivanje izborne skupštine FK Partizan na kojoj bi se izglasao novi Statut Kluba;
hitno sprovođene istražnih radnji javnog tužioca protiv rukovodilaca FK Partizan na osnovu Članova 224a. i 227. Krivičnog zakonika koji se odnose na krivična dela protiv privrede.
Nijedan od potpisnika ovog apela ne vrši nikakvu funkciju, niti ima bilo koji status u Klubu, ali ovaj apel smatramo moralnim činom i ličnom obavezom jer je naša dužnost da se izborimo za opstanak i oslobođenje FK Partizan.
Zajedno sa navijačima, koji su u borbi za slobodan Partizan podneli najveću žrtvu, koristimo ovu priliku da pozovemo sve partizanovce, istaknute javne ličnosti, simpatizere i prijatelje Kluba da nam se u ovoj borbi pridruže i da na primeren i dostojanstven način podrže inicijativu za preporod voljenog Kluba.
DO KONAČNE POBEDE! ZA SLOBODAN PARTIZAN!
Potpisnici Apela su: Ivan Golac, Zoran Cvetanović, Nenad Stojković, Radmilo Ivančević, Rešad Kunovac, Nikica Klinčarski, Dževad Prekazi, Zvonko Varga, Miloš Đelmaš, Sead Mašić, Dragi Kaličanin, Vladimir Vermezović, Ismet Ugljanin, Slobodan Krčmarević, Radosav Nikodijević, Darko Belojević, Goran Bogdanović, Bajro Župić, Milinko Pantić, Miodrag Bajović, Milorad Bajević, Zoran Batrović, Predrag Spasić, Vujadin Stanojković, Budimir Vujačić, Dejan Marković, Miroslav Stević, Predrag Vasiljević, Bratislav Mijalković, Igor Spasić, Zlatko Zahović, Nenad Bjeković junior, Đorđe Tomić, Vuk Rašović, Viktor Trenevski, Damir Čakar, Saša Ilić, Dragan Isailović, Ljubiša Ranković, Dragan Stoisavljević, Goran Trobok, Aleksandar Vuković, Marjan Gerasimovski, Mateja Kežman, Branko Savić, Andrija Delibašić, Nenad Mišković, Dejan Živkvović, Miladin Bečanović, Ajazdin Nuhi, Ivan Stanković, Dejan Ognjanović, Miroslav Radović, Srđan Radonjić, Nikola Drinčić, Ivan Obradović, Antonio Rukavina, Đorđe Lazić, Nikola Gulan, Darko Maletić, Zoran Tošić, Mladen Božović, Živko Živković, Srđa Knežević, Rajko Brežančić, Ljubomir Fejsa, Radosav Petrović, Darko Brašanac, Vladimir Stojković, Marko Šćepović, Lazar Marković, Saša Marković, Nikola Ninković, Stefan Šćepović, Tomislav Pajović, Miloš Jojić, Petar Škuletić, Nikola Trujić i Marko Janković.
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije izgubila je u Arlingtonu od Poljske 3:1 (25:16, 23:25, 25:18, 25:22) u prvoj utakmici druge sedmice Lige nacija.
Srbija posle pet odigranih utakmica ima jednu pobedu i četiri poraza.
Najefikasnija u redovima Srbije na ovom meču bila je Katarina Lazović sa 14 poena, Aleksandra Uzelac je upisala 12, Vanja Bukilić 11, dok je Ana Bjelica meč završila sa deset poena. Poljsku je do pobede vodila Magdalena Štisjak sa 23 poena.
Posle loše odigranog prvog dela igre izabranice Đovanija Gvidetija su uspele da naprave preokret u drugom i stignu do izjednačenja. Usledio je još jedan dobar set Poljakinja za vođstvo od 2:1, a onda je ponovo viđena borbena igra Srbije, koja je posustala tek u finišu.
Drugi rival Srbije u Arlingtonu biće Turska u noći između četvrtka i petka. Srbija će na ovom turniru igrati još i protiv Kanade i Bugarske.
Hrvatski stručnjak Ivan Jurić u potrazi je za novim angažmanom nakon što je kraj ove sezone označio i kraj njegovog trogodišnjeg boravka u Torinu.
Dobro upućeni Tutosport tako se bavio budućnosti “hrvatskog Morinja” i najavio da trenutno postoje dva scenarija koje se čine vrlo izglednima.
Jurića žele italijanski prvoligaši Kaljarii i Udineze. Kaljari je u potrazi za novim trenerom nakon što je Klaudio Ranijeri odlučio da završii trenersku karijeri, dok Udineze razmišlja želi li nastaviti saradnju s Fabijom Kanavarom.
Osim toga, već neko vreme spominje se i zanimanje engleskog drugoligaša Vest Bromvič Albiona, ali navodi se da je Juriću prioritet da ostane u Italiji.
Tutosport ističe da je Jurićeva želja bila preuzimanje nekog od jačih klubova u Serije A. Spominjala se Atalanta, ali ona je odlučila zadržati Đan Pjera Gasperinija.
Košarkaši Minesote pobedili su u gostima Dalas 105:100 i tako smanjili na 3:1 u finalu plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige.
Oni su najzad uspeli da u svoju korist reše neizvesnu završnicu i da seriji vrate neizvesnost, s obzirom da se naredni meč igra u Mineapolisu.
Najzaslužniji za pobedu Minesote bili su Entoni Edvards sa 29 poena, deset skokova i devet asistencija, dok je Karl Entoni Tauns dodao 25 poena, od čega 20 u drugom poluvremenu.
Luka Dončić je bio najbolji u redovima Dalasa sa 28 poena, 15 skokova i deset asistencija za svoj šesti tripl-dabl u ovom plej-ofu, ali su on i Kajri Irving na ovom meču šutirali samo 13 od 39 iz igre. Irving je meč zavšio sa 16 poena.
Naredna utakmica ove serije igra se u noći četvrtak na petak.
Grupa B će definitivno imati epitet grupe smrti, pošto će jedna reprezentacija koja će pucati na visok plasman morati da napusti takmičenje nakon prve faze. Albanija, za razliku od kvalifikacione grupe, nikako nije imala sreće i teško da iko od njih očekuje da će se umešati u borbu za plasman u sledeću fazu. Koplja će se lomiti između Španije, Italije i Hrvatske. Svaka od ovih selekcija ima autoritet koji potiče sa drugih izvora. Italijani su branioci trofeja, ali su propustili Svetsko prvenstvo u Kataru, uz turbulencije na mestu selektora. Ipak, s obzirom da nisu igrali ni na prethodnom Mundijalu u Rusiji, tradicija ih ne sprečava da se nadaju visokom plasmanu i u Nemačkoj na predstojećem takmičenju. Španci su najuspešnija nacija kada je reč o Evropskim prvenstvima u ovom veku i ujedno jedina koja je uspela da odbrabi titulu šampiona Evrope. Hrvati dolaze kao trećeplasirani sa poslednjeg Svetksog prvenstva, ali do sada nisu imali uspeha na evropskim smotrama, pa ni nakon što su bili drugoplasirani u Rusiji. Ostaje da se vidi da li će moći da prekinu negativnu tradiciju, kada ih već na prvom koraku čekaju dve fudbalske velesile. Pokazali su na Mundijalima da su majstori za pobede na penalima, ali u grupnoj fazi do njih neće moći da dođe. Štaviše, za EURO ih ne vežu lepe uspemene ni kada je reč o jedanaestercima.
Španija
Kada se pomene reprezentacija Španije verovatno je većini prva asocijacija EURO 2008. godine, kada je na prvenstvu održanom u Švajcarksoj i Austriji započeta dominacija Furije, ne samo u Evropi već i u svetu. Pod vođstvom Luisa Aragonesa sa klupe, Španija je tada delovala nadmoćno, iako rezultatski nije ostavrivala same ubedljive pobede. U finalu su golom Fernanda Toresa, koji je tada činio moćan napadački tandem sa Davidom Viljom, savladali Nemačku, a najviše ih je namučila Italija, tada aktuelni svetski šampion, koju su izbacili u četvrtfinalu nakon penala. Za prvog među najboljima, odnsno igrača turnira tada je proglašen Ćavi, dugogodišnji vezista, a sada (još uvek) trener Barselone.
Dominacija je definitivno potvrđena četiri godine kasnije na prvenstvu Evrope u Ukrajini i Poljskoj, kada je nacionalni tim Španije ispisao istoriju kao prva reprezentacija koja je odbranila tron na ovom takmičenju. Ovog puta su od Italijana bili bolji u borbi za titulu, ali su ih savladali daleko lakše nego četiri godine ranije, pošto su obesmislili finale pobedom od 4-0. Ovo je bio treći trofej evropskog prvaka za Španiju, pošto su trijumfovali i na svom prvom učešću, na domaćem terenu daleke 1964. godine, a koliki je to bi uspeh dovoljno govori činjenica da im je sledeće učešće bilo tek 1980. godine, dok su u Francuskoj četiri godine kasnije poraženi u finalu od domaćina.
Između dva trofeja na Evropskim prvenstvima Furija se popela i na svetski tron, i tako postala prva reprezentacija koja je to učinila na afričkom kontinentu, na Mundijalu u Južnoj Africi 2010. godine, kada je u finalu pobeđena Holandija sa 1-0. Zanimljivo je da su sve utakmice u nokaut fazi tada Španci dobijali takođe minimalnim rezultatom. Na ovom takmičenju, kao i na prvenstvu Evrope dve godine kasnije, do trona ih je sa klupe predvodio Vensente Del Boske.
Osim pomenuta četiri finala, od kojih su tri puta bili uspešni, nisu imali puno uspeha na EURO turnirima, osim na poslednjem kada su osvojili treće mesto. U polufinalu im se za poraz na penalima 2008. godine revanširala Italija na isti način, a sada ih je žreb ponovo spojio i to već u grupi.
Do prvenstva koje uskoro počinje u Nemačkoj Španci su stigli osvajanjem prvog mesta u kvalifikacionoj grupi A, gde su sa 21 bodom imali četiri više od drugoplasirane Škotske. Doživeli su poraz na gostovanju Škotskoj, dok su u svim ostalim utakmicama ostvarili pobede, od kojih su neke bile izuzetno ubedljive.
Pomenuti David Vilja, dugogodišnji fudbaler Valensije, a kasnije Barselone i Atletiko Madrida, je najbolji strelac u sitoriji ove reprezentacije sa 59 postignutih golova. On je iza sebe za ček 15 golova zaostatka ostavio legendarnog napadača Reala Raula Gonzalesa, u čije vreme je ipak Španija imala manje uspeha, a vrhunac je ostvaren neposredno nakon njegove ere. Najviše nastupa za Španiju upisao je Serhio Ramos sa 180 utakmica, koji je u međuvremenu pretekao nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije i madridskog Reala golmana Ikera Kasiljasa.
Aktuelni kapiten reprezentacije je napadač Atletiko Madrida Alvaro Morata, a sa klupe ih predvodi Luis De La Fuente, koji je od 2022. godine nastavio kontinutitet vođenja reprezentacije, koji je ranije započeo u omladinskoj, mladoj i olimpijskoj reprezentaciji. Tim će po svemu sudeći činiti pravi spoj mladosti i iskustva, pošto se poslednjih godina pojavila nova ekstratalentovana generacija koja je dobila šansu na velikoj sceni.
Hrvatska
Da je grupa sa ovakvim sastavom izvučena na nekom žrebu pre 2018. godine verovatno joj se ne bi mogao pripisati tek tako epitet “grupe smrti”, ali nakon dva poslednja Mundijala i uspeha naših severnih komšija jasno je da je tako. Ipak, Hrvatska je u Rusiji pre šest godina zablistala iz drugog plana i strpljivo dogurala do finala, tako premašivši čuveni uspeh sa Mundijala u Francuskoj 1998. godine, kada su pod vođstvom Miroslava Ćire Blaževića osvojili treće mesto na svetu. Hrvati su 2018. ubedljivo zaršili kao prvi u grupi, sa sve tri pobede i čak pet bodova više od Argentinaca. U eliminacionoj fazi su svojim navijačima dobrano “kidali živce” pošto su u osmini finala bili bolji od Danske posle penala, a na isti način su i u četvrtfinalu prošli domaćina Rusiju. Potom su u polufinalu protiv Engleza završili posao nešto ranije, ali ne u regularnom delu, već posle pobede u produžecima sa 2-1. U finalu je bolja bila Francuska sa 4-2, koja je tako ponovo trijumfovala na prvenstvu na kom je Hrvatska ostavrila istorijski uspeh. Kao šlag na torti za igrača godine tada je proglašen Luka Modrić.
Umalo se slično nije desilo i u Kataru pre godinu i po dana, na poslednjem velikom takmičenju. Međutim, Francuzi su nakon neverovatnog fianla izgubili svetsku titulu od Argentinaca, pa su se spustili stepenik niže na tronu, a za jedno mesto se pomerila i Hrvatska, kojoj je doduše retko ko predviđao i treće mesto. Ovog puta su Hrvati doduše daleko slabije startovali i prošli grupu kao drugoplasirani sa 5 bodova, iza Maroka koji je imao dva više, dok je kratkih rukava ostala Belgija sa samo bodom manje. Dalje se sve odvijalo po “proverenoj formuli”, pošto je prvo eliminisan Japan, a potom je napravljena i senzacija u četvrtfinalu protiv Brazila, oba puta nakon penala. Ipak, u polufinalu su bili nemoćni protiv kasnijih šampiona, Mesija i družine, dok su od Maroka, za razliku od grupne faze, bili bolji u utakmici za treće mesto savladavši ih sa 2-1 i tako obezbedivši treću medalju sa Mundijala.
Međutim, takmičenje koje nam predstoji i na kom će od samog početka imati veoma težak zadatak, za sada nije njihov teren. Na Evropskim prvenstvima im je maksimum četvrtfinale, do kog su do sada takođe dogurali samo dva puta, 1996. i 2008. godine. Najbliži EURO uspehu bili su svakako 2008. godine, kada su, pod vođstvom dugogodišnjeg selektora Slavena Bilića, u Beču poraženi u četvrtfinalu od Turske nakon penala i prave fudbalske drame. Prethodno su i u grupi bili odlični pošto su ostvarili sve tri pobede i završili kao prvoplasirani sa tri boda više od Nemačke, kasnijih finalista.
Na prethodnom šampionatu Evrope, koji je usledio za najvećim uspehom njihovog fudbala u Rusiji, razočarali su navijače eliminacijom u osmini finala od Španije, nakon što su prethodno jedva preskočili grupnu fazu, pošto su imali 4 boda, kao i trećeplasirana Češka. Ostaje da se vidi da li će ovoga puta uspeti da nadgrade uspeh sa Mundijala i ostvare korak više i na kontinentalnoj fudbalskoj smotri. Do prvenstva su došli drugim mestom u grupi D kvalifikacija, sa bodom manje od Turske, ali i četiri više od trećeplasiranog Velsa.
Suvereno mesto najboljeg strelca u istoriji hrvatskog fudbala još uvek drži Davor Šuker, član generacije sa Mundijala 1998. godine, pošto je postigao 45 golova u dresu nacionalnog tima. Daleko iza ostao je Mario Mandžukić sa 33 pogotka, na koliko je i Ivan Perišić, za kog je teško verovati da će dostići legendarnog napadača. Najviše nastupa za reprezentaciju ima aktuelni kapiten Luka Modrić, koji je za sada dres oblačio čak 174 puta, a daleko iza njega je već odavno ostao Dario Srna, koji je sakupio 134 nastupa pre kraja karijere. Zanimljiov da su Modrić i Srna jedan iza drugog i na večnoj listi golgetera ove reprezentacije, na 6. i 7. mestu. Modrić je pogađao 24 puta, a Srna, iako je igrao na mestu desnog beka, čak 22 puta.
Sa klupe će ovaj tim ponovo predvoditi Zlatko Dalić, koji je po stažu već nadmašio Slavena Bilića i Ćiru Blaževića, koji su po šest godina predvodili reprezentaciju Hrvatske. Naravno, iz prethodno navedenog jasno je da ih je nadmašio odavno i po ostavrenim uspesima, sada već u velikoj meri.
Sasvim sigurno da je, uz Luku Modrića, na terenu najveći adut Hrvata defanzivac Mančester Sitija Joško Gvardiol, koji je nakon Mundijala u Kataru bio najtraženiji fudbaler na tržištu, a pokazao je da ume da se snađe odlično i u ofanzivnom delu, kao nekada Srna.
Italija
Branilac titule, koji je nakon konačnog zaposedanja evropskog trona zapao u bizarnu situaciju da ne igra na Svetskom prvenstvu u Kataru. Da apsurd bude još veći, tokom leta ih je napustio selektor Roberto Manćini, uprkos tome što je dobio poverenje iako je doživeo debakl neodlaskom na Svetsko prvenstvo. Ipak, nekada dugogodišnji trener Intera još jednom je pokazao da ne ume da odoli zovu novca, pošto je svojevremeno predvodio Mančester Siti na početku ere tada novih bogatih vlasnika. Sada je napustio reprezentaciju svoje zemlje i postao najplaćeniji selektor preuzevši Saudijsku Arabiju.
Nakon što se nisu domogli direktnog plasmana u Katar, bilo je jasno da neće imati lak zadatak u baražu, jer su se ukrštali sa Portugalom Kristijana Ronalada, pa je jedan od potencijalnih favorita morao da izostane sa najveće fudbalske smotre. Međutim, Azuri nisu ni stigli do borbe sa pirinejsom reprezentacijom, pošto su doživeli debakl u prvom krugu baraža gde ih je izbacila Severna Makedonija.
Ovakav ishod verovatno niko nije očekivao nakon što su na Čizmi konačno dočekali da postanu šampioni Evrope pre tri godine, po prvi put u ovom veku i prvi put od 1968. godine! Prethodno si Italijani bili prvi u grupi sa sve tri pobede, dok su se u eliminacionoj fazi veoma namučili na putu do trona. Austrija je pobeđena sa 2-1 tek nakon produžetaka, a potom Belgija istim rezultatom u četvrtfinalu. Dve poslednje utakmice su bili pravi fudbalski klasici koje su izabranici Roberta Manćinija dobili nakon drama i penal serija. Prvo su se revanširali Španiji za poraz na isti način 2008. godine, kao i za ubedljivo izgubljeno finale 2012. godine, da bi u finalu osvojili trofej protiv Engleza, koji su ljudima u kolevci fudbala posle dugo vremena pružili nadu da će se radovati trofeju. Osim 2012, i na prelazu vekova i milenijuma ekipa sa Apeninskog poluostvrva došla je do borbe za evropski tron, ali su te 2000. godine u Roterdam uporaženi u final usa 2-1 od Francuza, koji su tada kompletirali svetsku i evropsku titulu. Italijani se inače pet puta nisu kvalifikovali za EURO, ali se to poslednji put desilo 1992. godine.
Možda bi ovoaj podatak zvučao čudno da nemamo pred nama primer sa propuštena poslednja dva Svetska prvenstva, kada su nam Italijani pokazivali kako umeju neprijatno da iznenade svoje navijače. Zapravo, niz neprijatnih iznenađenja traje mnogo duže, pošto su 2014. u Brazilu i 2010. u Južnoj Africi završavali takmičenje već nakon grupne faze! U slučaju Mundijala u JAR, prvog na afričkom tlu, neuspeh je bio veći tim pre što su u ranoj fazi takmičenja ostavili mesto šampiona upražnjeno. Tako dolazimo do glavnog hajlajta kada je reč o ovoj reprezentaciji u 21. veku – Svetskog prvenstva 2006. godine, kada su posle penala u finalu savladali Francusku. Ovo finale će se pamtiti i po provokaciji Marka Materacija nakon koje ga je Zinedin Zidan udario glavom i dobio crveni karton. Inače, i tada je domaćin bila Nemačka, a i ko će ih naterati da budu pesimisti kada su, i nakon što su propustili Mundijal u Rusiji, postali evropski prvaci? Tradicije su na njihovoj strani.
Italijani su bili svetski prvaci još tri puta u prošlom veku, dva puta uzastopno na svoja prva dva učešća, na domaćem terenu 1934. godine i četiri godine kasnije u Francuskoj, kao i 1982. u Španiji, dok su 1994. godine poraženi u finalu od Brazila, u direktnoj borbi za lidersko mesto na većnoj listi, ali su tada Karioke stigle do četvrte “Boginje”.
Nije lak bio put ni do ovog Evropskog prvenstva, pa umalo nisu ostali bez šasne da brane titulu. Plasirali su se direktno iz grupe C, u kojoj su završili kao drugoplasirani sa 14 bodova, koliko je imala i Ukrajina na trećem mestu, dok je Engleska sa 20 bodova bila ubedljivo prva. Gordi Albion revanširao im se za poraz u finalu poslednjeg Eura sa obe pobede u kvalifikacijama.
Na večnoj nacionalnoj listi strelaca ove reprezentacije dominiraju igrači starijeg doba. Sa 35 golova je na prvom mestu Điđi Riva, nekadašnji fudbaler Kaljarija, dok je dva manje postigao Đuzepe Meaca, legenda Intera po kome stadion Nerazura i nosi ime. Od igrača novije generacije tek četvrto i peto mesto dele Alesandro Del Pjero, legenda Juventusa, i Roberto Bađo, koji je promenio gotovo sve najbolje italijanske timove – sa po 27 pogodaka za reprezentaciju.
Vrh liste reprezentativaca sa najviše nastupa drže igrači iz šampionske generacije 2006. godine, na čelu sa golmanom Điđijem Bufonom koji je 176 puta čuvao gol nacionalnog tima. Iza njega je Fabio Kanavaro, najbolji igrač Mundijala u Nemačkoj, sa 136 utakmica, dok se na deset manje zausatvio Paolo Maldini, legenda Milana.
Kapiten aktuelne selekcije takođe će biti jedan čuvar mreže, koji deli ime sa Bufonom – Donaruma, kog je svojevremeno kao veoma mladog u Milanu ka zvezdama lansirao pokojni Siniša Mihajlović, a sada brani u Pari Sen Žermenu. Na klupi je Manćinija nasledio Lućano Spaleti, nakon što je dominantno doveo Napoli do skudeta u Seriji A posle mnogo godina. Preko 95% ekipe čine fudbaleri koji nastupaju za domaće klubove, a ekipa će možda biti i nešto iskusnija nego što se očekivalo, jer na spisku nisu neki od mladih fudbalera koje je svojevremeno u Ligi nacija “u vatru” bacio Manćini.
Albanija
Definitivno ubedljivo najveći i istovremeno jedini autsajder iz ove grupe. Ovo će im biti tek drugo učešće na bilo kom velikom fudbalskom takmičenju, nakon Evropskog prvenstva 2016. godine, kada su takmičenje završili u grupi. Dobili su bez sumnje najtežu grupu, ali je to u neku ruku kompromis za kvalifikacije, gde verovatno ne bi napravili prvoklasno iznenađenje i završili na prvom mestu grupe E, da su imali ozbiljnije rivale od Poljske, Češke, Moldavije i Farskih Ostrva.
Njihov najbolji strelac u reprezentativnom dresu je Erjon Bogdani sa 18 golova. Ovaj fudbaler je završio karijeru 2013. godine udresu Sijene, a najveći deo karijere takođe je proveo na Čizmi. Najviše utakmica je za Albance odigrao univerzalac Lorik Cana, nekadašnji fudbaler Marselja, Sanderlenda, Galatasaraja i Lacija.
Sa klupe ih predvodi veliko inostrano ime – Brazilac Silvinjo, nekadašnji reprezentativac svoje zemlje i bivši fudbaler Barselone, Arsenala, Selte i na kraju karijere Mančester Sitija. Pre dolaska na klupu ove reprezentacije prošle godine, trenerksu karijeru je započeo u Lionu gde je bio veoma kratko, da bi potom sezonu proveo u Korintijansu, svom matičnom klubu kada je reč o igračkoj karijeri. Kapiten ekipe je fudbaler Atalante Berat Đimšiti, koji je ranije prošao sve mlađe kategorije švajcarske reprezentacije, a nedavno je sa svojim klubom osvojio Ligu Evrope.
Raspored
Takmičenje u grupi B startovaće 15. juna, drugog dana prvenstva, kada će se sastati:
Totenhem nije uspeo da se plasira u Ligu šmapiona naredne sezone, pa su im finansijska sredstva u prelaznom roku limitirana.
Neophodna su pojačanja na više pozicija, a uspeli su da sačuvaju napadača bez da plaćaju obeštećenje.
Naime, nemački napadač Timo Verner će ostati u Londonu još godinu dana na pozajmici iz Lajpciga. On je imao izlaznu klauzulu 17 miliona evra, ali Totenhem to da je platio ne bi imao prostora za manevar za druga pojačanje.
On je zimus stigao u Sparse i postigao je 4 gola u svima takmičenjima.
Ranije u Engleskoj je nastupao za Čelsi u koji je došao 2020. godine. Iako je osovojio tada Ligu šampiona, karijera mu ide silaznom putanjom i nije se vratio na nivo iz peridoa kada je igrao za Lajpcih u prvom mandatu.
Bajr Leverkuzen je imao istorijsku sezonu kojoj su u Nemačkoj osvojili duplu krunu. Pokleli su u finalu Lige Evrope pošto ih je ubedljivo savladala Atalanta 3:0.
Upravo u Bajeru se spremaju za kupovinu u Italiji.
Naciljali su krilo Juventusa, koji je bio na pozajmici u Frozinoneu – Argentinca Matijasa Solea.
Juve želi da proda mladog fudbalera kako bi skupili novac za manevar u prelaznom roku, i traže između 35 i 40 miliona evra, piše Gazeta delo Sport.
Za Frozinone je na 36 utakmica postigao 11 golova u Seriji A.
Srpski teniser Novak Đoković prošao je u 2. kolo Rolan Garosa pošto je savladalo domaćeg tenisera Pjer-Iga Ebera 3:0 u stovima (6:3, 7:6, 6:4)
Iako je 142. na ATP listi, Francuz se pokazao kao žilav protivnik.
U prvom setu prvi reket sveta je uspeo da napravi jedan brejk koji mu je doneo i set. Desilo se to u trećem gemu.
U drugom setu brejkovi su viđen u prva dva gema, pa je sve rešeno u taj brejku. Tu je Novak pokazao iskustvo i ubedljivo sa 7:3 došao do 2 seta prednosti.
U trećem setu viđena je velika borba bez brejka, a onda je Francuz u 10. gemu servirao pod pritiskom za ostanak u meču pri 5:4 za Novaka. To je najbolji teniser sveta iskoristio i došo do pobede.
U drugom kolu Novak će igrati protiv Roberta Karbaljesa Baene. Španac je savladao Konstanta Lestijena 3:1 u setovima.
Real Madrid poslednje dve sezone radi na podmlađivanju ekipe i ovog leta bi trebali da zaokruže osnovu za narednu dekadu.
U Madrid će najverovatnije stići Kilijan Mbape kao slobodan igrač, a španski mediji pišu da je Real krenuo u ofanzivu za potpis igrača Bajerna.
U pitanju je levi bek Alfonso Dejvis, kojem ugovor ističe narednog leta.
Očekivalo se da će Real sačekati da postane slobodan igrač, ali su odlučili da ga potpišu ovog leta i nude između 30 i 35 miliona evra.
Bajern nema puno izbora s obzirom da je ovo poslednja prilika da zarade novac od transfera.
Dejvis je u Bajernu od 2019. godine kada je stigao sa 19 godina. Odigrao je 195 utakmica i postigao 11 golova uz 31 asistenciju. Odlikuje ga neverovatna brzina, a zanimljivo je da je postigao gol na Bernabeuu u polufinalu Lige šampiona protiv Bajerna.
Srpski teniser Hamad Međedović eliminisan je na startu Rolan Garosa.
On je večeras poražen od Italijana Flavija Kobolija 6:2, 6:3, 6:7 (2:7), 6:3.
Posle lako osvojena prva dva seta, Međedović je u trećem uspeo da se vrati u meč. Međutim, dva prerano izgubljena servisa su prelomili meč. Uspeo je jedan da vrati u nastavku, ali ne i drugi pa je Italijan prošao dalje.
Međedović je u glavni žreb stigao kroz kvalifikacije.
Naredni rival Koboliju biće pobednik meča između Danijela Evansa i Holgera Runea.
Iako je rok za početak priprema za Evropsko prvenstvo 3. jun, u Kući fudbala u Staroj Pazovi selektor Dragan Stojković Piksi je okupio reprezentativce koji su se ranije skupili.
– Svi ovi igrači nisu imali razloga da dođu ranije. Razgovarali smo sa njima i uverili se da shvataju ozbiljnost priprema za Evropsko prvenstvo. Atmosfera je sjajna što se može videti i po osmesima tokom celog treninga. Svi su zdravi što je za mene najvažnije. Motivacija je na izuzetno visokom nivou. Čekamo ostale momke da nam se pridruže i da već u Beču počnemo sa ključnom fazom priprema za prvu utakmicu. Imamo u Staroj Pazovi lepo vreme, odličan teren, veliku želju i sve druge neophodne uslove za jedan kvalitetan rad,rekao je Dragan Stojković za sajt FSS i uputio reči čestitke novopečenim mladoženjama Nemanji Gudelju i Andriji Živkoviću.
Veliki broj igrača sa spiska se okitio trofejima ove sezone.
– Imamo tandem iz Crvene zvezde koji se okitio Duplom krunom u Srbiji, Birmančević je sa Spartom takođe osvojio oba trofeja, Vlahović i Kostić su dali značajan doprinos u Juventusovom pohodu na trofej u Kupu Italije, Živković je šampion Grčke, Mladenović osvajač nacionalnog kupa… Sve to puno znači na psihološkom planu. Sa jedne strane je potvrda da su ti momci zasluženo na spisku za Evropsko prvenstvo, a sa druge, svakako velika profesionalna satisfakcija jer će ostati upisani zlatnim slovima u analima svojih klubova. Radujem se svakom njihovom uspehu, veoma je važno da u reprezentaciji imamo trofejne igrače koji zrače pobedničkim mentalitetom. Trofeji vam daju neku drugu dimenziju i potpuno novu energiju na planu motivacije za izazove u nastavku karijere.
Možda će riznica trofeja srpskih igrača već u sredu uveče biti bogatija za još jedan pehar.
– Očekuje nas jedno lepo vreče pored malih ekrana. Najpre ćemo navijati za naše kadete koji se na Kipru protiv Austrije bore za plasmana među četiri najbolje reprezentacije u Evropi. Bio sam prethdonih dana u Larnaki i pružio im punu podršku u mečevima grupne faze šampionata. Bez obzira na rezultat utakmice sa Austrijom, dokazali su da mogu u perspektivi da budu budućnost srpskog fudbala. Posle toga, držimo palčeve našem Nikoli Milenkoviću u finalu Lige konferencija protiv Olimpijakosa koji je za mene lično, jedno od najprijatnijih iznenađenja ove sezone u evropskim takmičenjima, zaključio je Stojković koji će u petak u 11 sati biti na raspolaganju predstavnicima medija na prvoj zvaničnoj konferencije uoči Evropskog prvenstva u Nemačkoj.
Dimitris Itudis je bez angažmana od kada je sredinom sezone dobio otkaz u Fenerbahčeu.
Grčki trener je u Istanbulu bio 18 meseci i nije uspeo da ostvari značajnije rezultate kao u CSKA što je za 8 godina.
Kako prenose grčki mediji, nekadašnji pomoćnik Željka Obradovića će imati novi klub u narednoj sezoni.
Naime, Barseloni je on prva želja da zameni Pau Grimaua.
Nekadašnji košarkaš Barse nije ispunio očekivanja uprave kluba pošto je izgubio Kup Kralja, nije se plasirao na F4, a Real Madrid je favorit za titulu u Endesa ligi.
Itudis je sa CSKA osvojio Evroligu dva puta.
Dimitris Itoudis, EuroLeague' top free agent coach, is Barcelona's main target for the next season – SPORT24
