Najbolji teniseri Srbije doživeli su debakl protiv Slovaka u Kraljevu i igraće u septembru za ostanak u Svetskoj grupi.
Viktor Troicki, selektor našeg tima, prvi je došao u halu za konferencije, kako bi obavio dužnost i ispričao kako se oseća posle debakla u Kraljevu.
– Gorak ukus veoma. Ne pamtim da sam, od kada sam ja u reprezentaciji, ne kao selektor nego kao igrač uopšte, prisustvovao gorem susretu između dve selekcije. Ostao sam bez reči, ali i pehovi i nedovoljno dobra forma, ali pohvaliću i protivnika koji je igrao dobro, pogotovo Lukas Klajn i Molčan u petak protiv Lajovića, ali opet, nije to nivo… Prvi igrač im je 120. na svetu, drugi 140, tako da je ovo za mene šokantan poraz, moram priznati, rekao je Troicki.
Pitanja mu nije trebalo postavljati, već je sam nastavio:
– Nažalost, igrač (Laslo Đere, prim. aut.) na kojeg smo se najviše uzdali na šljaci, nije uspeo da igra, što ste videli i u ovom poslednjem meču. Hteo je da proba da vidi kako će se osećati, ali u glavi je imao strah i nije trenirao poslednja tri dana, tako da smo tu već izgubili jednog igrača. Onda, kao što smo već rekli, Kecmanović nedovoljno spreman za šljaku, ali opet nije ni to razlog zašto je izgubio. Ćaćić se povredio u dublu u subotu, doživeo je peh, ukočio je vrat. Ali sve zajedno jako loše. Jako loš osećaj, sve zajedno jako loše. Izgubiti od Srbije 4:0 od Slovačke koja je… Oni jesu igrali, borili se, dali sve od sebe, ali ovo je debakl.
Troicki je imao duži monolog:
– Ostao je gorak ukus i od pre nekoliko meseci od polufinala završnog turnira u Malagi. Definitivno, moramo da se restartujemo i da krenemo ispočetka. To je sledeći korak, jako sam nezadovoljan. Videćemo kako dalje.
a pitanje “kako dalje”, Troicki je nastavio:
– To ćemo još da vidimo. Da pričamo, da vidimo šta i kako dalje. Nažalost, nismo uvek imali Novaka u reprezentaciji, ali momci su igrali dobro i bez njega. To se pokazalo i u Valensiji i još nekoliko puta. Naravno da nam on pomaže i naravno da je sve mnogo lakše sa njim, ali opet ovi momci imaju ozbiljan kvalitet, ali moraju malo timski bolje da se osećaju. Da daju maksimum za tim. To je nešto što po mom mišljenju može bolje. Oni jesu profesionalci i sve, ali to moramo da naučimo, da budemo bolji tim. Kakav god da je tim, da li su povređeni, ovakvi, onakvi, moramo da budemo tim do kraja. Nije bilo dovoljno, ali idemo dalje. Jeste loše, jeste katastrofalno, ali život ide dalje. Ovo su momci koji su bili najspremniji, koji su se odazvali, i ja im se zahvaljujem. I dalje verujem u njih, ovo nije smak sveta, ali razočaran sam baš zbog toga što znam da možemo puno bolje. Pogotovo kada igramo u Srbiji.
