Srpski teniser Novak Đoković nije uspeo da odbrani titulu na Australijan openu. On je poražen od Janika Sinera u polufinalu, ali turnir u Melburnu ostaje njegov omiljeni turnir kako je istakao.

Tokom razgovora za emisiju “Šou danas” na australijskom Kanalu 9, govorio o danima kad se tek probijao. U specifičnim okolnostima.

– Prošli smo kroz dva rata, embargo od 1992. do 1996. kada niko od srpskih sportista nije mogao da učestvuje na takmičenjima i to te očvrsne, a moglo je da ode na drugu stranu. Mislim da je moja sudbina bila da igram tenis, podsetio je Nole.

I nije slučajno što je baš na bazi takvog odrastanja dostigao spotske visine, jer je u stanju psihički da ostane stabilan u trenucima kad bi mnogi izgubili živce.

– Ne znam koliko, ali sigurno ima neke veze sa mojim odrastanjem. Sa 12 godina bilo je bombardovanje tokom dva i po sata. Da li i dalje mislim o tome? Ponekad, pojavi se, posebno kada čujem vatromet, jer me to podseti na bombe koje su eksplodirale. Nije prijatno, to je verovatno trauma, ali je povezano sa tim što nikada ne odustajem i to se pojavi u trenucima kada se lomi meč.

Na razne načine svet tenisa je pokušavao da saplate Đokovića, samo što nije uspeo. Štaviše, koliko ga pojednic više omalovažavali, on je sve jači.

– U Srbiji postoji jedna izreka – možete da nas ubijete, ali ne možete naš duh, našu dušu. Ja verujem u to. Pogledajte koliko je tenisera u istoriji uspelo šta sam ja uradio? Ne kažem to da se hvalim, nego da se podsetim, da se uštinem, da pogledam šta sam uradio, zaključio je Srbin.