Heroj Fenera i povratnik godine: Mislio da je već stigao do kraja, a onda je usledilo finale Evrolige

Fenerbahče je prvi finalista ovogodišnje Evrolige nakon što je u polufinalu završnog turnira sa trona skinuo Panatinaikos.

Heroj pobede bio je 38-godišnji Erik Mekolum, koji je potpuno neočekivano u toku ove sezone stigao iz Karšijake i vrato se u evropsku elitu.

– U prvom poluvremenu su mi postavljali zamke, kada god sam ulazio u reket su se skuplajli na meni i ostavljali uglove otvorene. Kada imate dobrog šutera kakav je Tarik, naćićete ga i to sam uradio. Bio sam strpljiv, nisam žurio. U nastavku sam bio agresivniji, trener mi je verovao i dao mi priliku. Kada je tako, morate da ga nagradite, rekao je Mekolum, kog je sa trbina bodrio i brat Si Džej, NBA zvezda iz Portlanda.

– On mi je uz suprugu najbolji prijatelj. Zbog naših karijera nije bilo puno situacija kada smo mogli da budemo fizički jedan uz drugog. Ali, mentalno smo uvek zajedno. Dajemo jedan drugom savete. Imati ga ovde uz suprugu je za mene bio beg od realnosti. Imati porodicu uz sebe je savršena distrakcija od košarke, izjavo je bek Fenera.

Mekolum je otkrio i da je smatrao da je već bio na poslednjoj stanici u karijeri, ali se sudbina poigrala snjim, kako se ispostavilo na sreću.

– Mislio sam da bi Karšijaka lako mogla biti moja poslednja stanica. Verovao sam da ću ostati tamo još dve-tri godine i onda lagano završiti karijeru. Bio sam srećan, moja porodica je bila srećna. Ali, nažalost, imali su finansijsku krizu. I znaš, moraš da se prilagodiš. Život je nepredvidiv. Imao sam sreću da dobijem ponudu od Fenera. Seo sam sa svojom ženom i agentom, i odlučili smo da je Fenerbahče tim koji najbolje odgovara mojim veštinama i koji bi mi omogućio da igram, jer im je falilo ono što sam mislio da mogu da donesem, i imali su nekoliko povreda. A i dalje je bilo u Turskoj, tako da je mojoj ženi i deci bilo udobno, mogli su klinci da idu u školu i sve ostalo. To je bila zajednička odluka, i srećni smo što smo je doneli. Mislim da su mi ukazali veliku priliku, ističe Mekolum, kome je pritisak nepoznata kategorija.

– Ne osećam nervozu, ne osećam ništa. Kad izađem na teren, samo igram, i oseća se kao da sam to radio hiljadu puta. Kao da čitaš omiljenu knjigu ili gledaš omiljeni film. Radio si to toliko puta da znaš šta sledi, ili šta neće biti tu. Ponekad jednostavno, izjavio je junak Fenera.