Danas je u Beogradu održana komemoracija legendarnom treneru Dušanu Dudi Ivkoviću koji je u četvrtak preminuo u Beogradu u 78. godini.

Na komemoraciji je pričao trener Partizana Željko Obradović.

– Otišao je čovek koji je meni bio sve – trener, učitelj, mentor, kum, prijatelj. I ne samo meni. Ne bih hteo da govorim o Dudi kao treneru i onome što je ostavio za sebe, o titulama i trofejima koje je osvajao, o neizbrisivom tragu koji je ostavio svuda gde je radio. O tome su govorili svi koji su imali priliku s njim da rade. Svi se slažu da im je pomagao ne samo da budu bolji igrači, već i bolji ljudi, rekao je Obradović i nastavio:

– Nažalost, prošlog četvrtka ujutru rano Nena me je probudila sa vešću da nema više Dude. Bio sam u šoku, zatečen, pun emocija, a znao sam da moram da idem da radim sa igračima tog jutra. U glavi sam imao ono što mi je govorio Duda, da niko ne vidi šta mi se dešava. Pre treninga svratio sam do našeg prijatelja Mirka, koji je istog trenutka kada me je video pitao šta se desilo. Rekao sam mu za Dudu, kao što nisam mogao da sakrijem ni od svog kondicionog trenera Bate Zimonjića. Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju i nisam mogao da je zaustavim da plače. Pokupio sam onda sina Đorđa, da odemo do Nene i kumića. Moj sin ima 21 godinu i nikad ga nisam video tužnijeg. Stavio je kapuljaču na glavu da sakrije tu tugu, ali nije uspeo. Moja deca su kuma Dudu obožavala.

Potom je Obradović pričao anegdotu iz 1992. godine kada je sa Partizanom osvojio titulu prvaka Evrope.

– Ispričaću vam koliko je on voleo košarku. Tokom 1992. bio sam trener Partizana kao i sada i izbacili smo ekipu Kindera iz Bolonje i plasirali se na Fajnal-for. Kasno smo se vratili u hotel posle utakmice, bar je bio zatvoren i tu je bila ekipa pokojni predsednik Partizana Radojica Nikčević, nažalost pokojni kum Milenko Savović, Duda, Kića i ja. I pošto nam se pila kafa u 4 ujutru, otišli smo u sobu i otvorili mini-bar, a u njemu kafe koliko hoćeš. I na zidu je počeo da mi objašnjava rotacije u odbrani. Naravno, ja ustanem i počnemo da diskutujemo, a ova trojica gledaju u čudu. Duda shvati o čemu se radi i okrene se ka Radojici i kaže ‘Znaš ti o čemu se ovde radi?’. On mu je odgovorio: ‘Nema veze, daj ti meni još malo kafe, rekao je Obradović, a potom se osvrnuo na početak njihove saradnje u reprezentaciji:

– Te iste 1992. Duda me je pozvao da mu budem pomoćnik u reprezentaciji. Bila je to izuzetno teška godina, kada je trebalo da idemo na Olimpijske igre. Nikad neću zaboraviti trenutak kada su nam saopštili da smo izbačeni, kao i reakciju igrača, tu tugu i plač. I Duda je tu reagovao i rekao ‘Vratićemo se bolji i jači’. I sve je uradio da tako bude. Zahvaljujući svom autoritetu i grčkim prijateljima uspevali smo da se okupljamo, da pod ‘Ol-stars’ imenom igramo prijateljske utakmice u Atini.

Pored Obradovića komemeoraciji su prisustvovali Dragan Kićanović, Dejan Bodiroga, Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, predsednik KSS Predrag Danilović, a govorio je i Predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ivković će biti sahranjen u utorak, 21. septembra, u 12 časova u porodičnoj grobnici na beogradskom Novom groblju.