Bokseri Crvene zvezde su postali šampioni Evrope i tako došli do najtrofejnijeg trofeja u istoriji kluba.

Do pehara Kupa evropskih šampiona crveno-beli su došli na dominantan način, pobedama nad moldavskim Pankrationom (12:2) u polufinalu i grčkim Panatinaikosom u finalu (12:2), u takmičenju održanom pod ingenencijom Evropske bokserske konfederacije (EUBC). 

Za svega četiri godine crveno-beli su osvojili dva najvrednija trofeja – Regionalnu ligu 2022. i Kup šampiona 2025.

Pola veka je bilo potrebno da prođe pa da se Crvena zvezda posle titula ekipnog šampiona Jugoslavije (1967, 1969. i 1970) domogne još nekih trofeja.

Vladan Miketić je na mesto predsednika kluba stupio 2021. godine. Od tada do danas, čelnik Crvene zvezde pravio je istinska bokserska čuda i doveo svoje ratnike na krov Evrope.

– Bez obzira na sve okolnosti, nama je osvajanje Evrope bio cilj od početka! I ništa drugo nam nije bilo bitno. Želimo mi da naši omladinci budu uspešni, da budu i prvi u Srbiji kadgod je to moguće, ali vrh Evrope nam je bio prioritet, čak i kada mnogi van kluba nisu verovali u to. Crvena zvezda nas obavezuje da moramo da budemo prvi u svemu. Nama su od posebnog značaja internacionalni mečevi i turniri jer Crvena zvezda je svetski brend, ne samo lokalni ili regionalni. Zvezda je simbol srpstva. Zvezda je predstavnik Srbije u svetu. I pokazali smo da s tom ogromnom obavezom znamo da se nosimo na pravi način – strateški, organizaciono, takmičarski. Zato ambiciozno ulazimo i u sve naredne bitke. Pripadnost Crvenoj zvezdi je ispred svega, u dahu priča Vladan Miketić dan posle osvajanja istorijskog trofeja u Kupu šampiona.

Pokretač Zvezdine renesanse izgradio je sistem, vratio veru i pretvorio klub s Marakane u evropsku supersilu.

– Zaraženi sam zvezdaš odmalena. Boks mi je pasija, boks mi je pomogao da sebe pronađem u životu. I boks mi je, pored porodice, trenutno jedina radost u životu. Sve drugo mi je moranje. Uživanje je biti okružen ljudima koji Zvezdu doživljavaju kao svoju porodicu.

Miketić objašnjava širi značaj angažovanja srpskih reprezentativaca rođenih u Rusiji, poput Mirončikova, Abasova, Fedorova…

– Smatram da smo napravili pravi potez time što smo doveli ruske borce koji su šampioni. Nismo želeli drugorazredne boksere u svojim redovima. Uz njih su samim tim i naši bokseri imali od koga da uče, da sazrevaju, da razmišljaju na šampionski način. Dimitrije Andrejević je rastao uz Ruse, vežbao je uz njih, išao na pripreme sa njima, trenirao je sa najboljima u svojoj kategoriji i nije slučajno sada izrastao u asa na koga će u perspektivi i reprezentacija Srbije moći ozbiljno da računa. Neprocenjivo je to iskustvo treniranja sa jednim Vladimirom Mirončikovom, Vahidom Abasovim, Pavelom Fedorovim. A takva škola se ne dobija preko noći. Tu mogućnost i privilegiju nam je omogućio Bokserski savez Srbije na čelu sa Nenadom Borovčaninom. I mislim da smo zahvaljujući tome sad svi na dobitku – naš klub, reprezentacija, cela Srbija. I da znate, svi ovi bokserski šampioni koji su nam pomogli jesu Rusi po mestu rođenja ali su oni uz celu našu boksersku porodicu postali Srbi. Verujte mi. Sem što već dugo imaju srpski pasoš svi oni pričaju srpski, uživaju u Srbiji, u Beogradu, našem gradu, našoj kulturi, obožavajunaš narod i s toliko strasti nastupaju za našu reprezentaciju i sada za Crvenu zvezdu. Zvezda je šampion Evrope, ali nemamo nameru da stanemo ovde. Za nas je samo nebo granica. Verujte mi na reč, Zvezda će postati svetska supersila, zaključuje Vladan Miketić, uz osmeh koji odaje i ponos i veru da je ovo tek početak nove, zlatne epohe srpskog boksa.