Rukovodstvo košarkaškog kluba Partizan, započelo je petu godinu svog mandata.
Time su se stvorili preduslovi, za zakazivanje izborne skupštine.
O tome, treneru Obradoviću, i ambicijama tima, govorio je predsednik Ostoja Mijailović, u intervjuu za “Sportski Žurnal”.
Prvo je sumirao učinjeno u proteklom periodu:
–Iskreno, ponosan sam što smo opstali kao Partizan. Realno, te 2017. godine klub je postojao samo na papiru i svi su sumnjali da išta kvalitetno možemo da uradimo. Samo je dug ka toj famoznoj banci, i ka Dušku Vujoševiću, bio je dva milinona evra. To je za nas ozbiljan novac. Bilo je mnogo nerešenih problema. Ponosan sam što smo opstali kao klub, ali i što smo za ove četiri godine uspeli da se borimo i budemo konkurentni. Što smo osvojili i neke trofeje i što smo – u toj sezoni kada nas je, nažalost korona sve zajedno pokosila – uspeli da dođemo u situaciju da budemo prvi u svim takmičenjima, pa i da, eventualno, dođemo u situacju da osvojimo sve trofeje.
Mijailović, pominje i ono na šta su u klubu najviše ponosni:
–Što smo, posle 30 godina, uspeli da vratimo Željka Obradovića u klub i što imamo ekipu od koje dosta njih strahuje. Najiskrenije vam kažem, ekskluzivno, ja nisam imao drugu opciju. Da Obradović nije pristao, verovatno bih otišao iz kluba. Nisam verovao da, iz pozicije u kojoj smo se našli, bilo ko drugi može da pokrene ono što javnost hoće i navijači žele. Samo Obradović.
Potom je dodao:
–Uvek sam imao želju da Obradović bude trener kluba u kome sam ja predsednik. Ali to u tom trenutku nije bilo realno. Kako je vreme prolazilo, shvatio sam da on ima posebnu vezu prema Partizanu, da će sigurno doći trenutak kada će se otvoriti ta tema. Način na koji je on komunicirao u Partizanu i te posebne emocije, meni su bile dokaz da postoji neka šansa.
Objasnio je i na koji način je ubedio Obradovića, da dođe u Partizan:
–U jednom trenutku sam mu i najiskrenije rekao da nemam prezervnu opciju i da ću da ga čekam koliko god treba. Ali verovao sam da će on da proistane. Čak je o posle bio period i neke ćutnje, od nekih 20 dana, što mi jedan od težih perioda. Gde sam čekao da se javi… Nekih sedam dana pre nego što smo se dogovorili, razgovarali smo tri sata. Tada sam zaključio da postoji 70 odsto šansi da pristane. Ozbiljan je čovek, zna šta hoće, potrebni su mu uslovi. Svestan je rizika koji prihvata. Ta situacija je više meni odgovarala kao predsedniku, neko njemu kao treneru.
Dogovor je brzo postignut:
–Tada smo pružili ruku jedan drugome. U tom trenutku nismo imali ni ugovor. Kasnije smo ga potpisali. Rekao je da mi veruje, da voli Partizan, da je to njegov motiv. Da zna koliko rizikuje, ali da hoće da ide napred. U trenutku kada je izašao iz kancelarije, nisam bio siguran da li se to zaista delilo. Da li je moguće. Samo sam čekao da zakažemo konferenciju za medije. I kada se to završilo, za mene je to bio trenutak potpisivanja ugovora– zaključio je predsednik crno belih.
