Evropska juniorska šampionka u skoku u dalj, Milica Gardašević, niže rekorde i u seniorskoj konkurenciji. Iako je u većini slučajeva najmlađa na stazi, ovih dana je očekuje jedno novo, jedinstveno iskustvo.

Naime, učetvovaće na svojoj prvoj Dijamantskoj ligi u karijeri! Za 22-godišnju atletičarku Vojvodine, kojoj je sve ovo i dalje samo igra, najelitnije takmičenje u Dohi neće se previše razlikovati od Hanzekovićevog memorijala, na kom je postavila ovogodišnji rekord.

Za Meridian sport, Milica je govorila o spontanoj odluci da trenira skok u dalj, o dosadašnjim uspesima, poređenju sa Ivanom Španović, a otkrila je i ko joj je od svetkih atletičara idol.

Atletika broji razne discipline, a na početku karijere svakog mladog sportistu sleduje šetanje kroz većinu, dok ne pronađe sebe i odluči se kojim će se igračkama igrati. Milica je od starta znala šta neće, a odluka da skok u dalj postane deo njenog svakog dana, došla je spontano.

– Čar atletike je ta što ima više disciplina, kao dete treneri te forsiraju da se oprobaš u svim disciplinama. Spontano sam se opredelila da trčim kratke staze i forsirala 100 i 200 metara, uz to skok u dalj i skok u vis. Kako sam sazrevala, shvatila sam šta svaka disciplina nosi sa sobom, tako da sam se na kraju opredelila za skok u dalj. Bila mi je zanimljiva činjenica da je reč o tehničkoj disciplini u kojoj ima više pokušaja, dubljeg treninga i razmišljanja. Kasnije se ispostavilo da sam tu i uspešna. Nastavila sam da ganjam veće uspehe, objasnila je Milica na početku razgovora za portal meridianbetsport.rs.

Milica Gardašević je 2017. godine postala Evropska juniorska šampionka, i dalje je pitanje da li je taj šampionat odskočna daska ili najveći uspeh u karijeri.

– Na to prvenstvo gledam kao kroz maglu. To je moja karijera, time se bavim. Možda kada bih izašla iz svoje kože i gledala objektivno, bila bi odskočna daska, u junirskoj karijeri napraviti takav uspeh, na tom nivou. Ipak, kada gledam subjektivno, za to sam radila i radim, samo na drugim nivoima, u drugim konkurencijama. Jedno jako lepo sećanje, što je na neki način obeležilo moju karijeru. Ne stavljam preterano akcenat na to. To nešto je prošlo i ti svaki dan treba iznova da dokažeš da si najbolji. Nije kao: „ja sam tada uzela zlato i ja sam sad najbolja“. U tom momentu jesam bila i verujem da ću opet biti, ali sve ostalo je trening i rad ispočetka. Tako uglavnom život sportiste funkcioniše, realna je naša atletičarka.

Milicu u Srbiji svi porede sa starijom i iskusnijom koleginicom, Ivanom Španović.

– Ne smeta mi poređenje sa Ivanom. Ona je jedna od najboljih na svetu, možda i najbolja svih vremena. Njeni rezultati su na zavidnom nivou. Ona skače 7,20, ja skačem 6.60, tako da je to pola metra više od mene. Meni je drago da neko vidi mene kako ću kroz nekoliko godina, potencijalno biti na tom nivou, pogotovo ako te ocene dolaze od ljudi koji prate ateltiku. Ali ovako, privatno, da se povlače paralele i da se pravi rivalitet, to mi malo smeta. Ne smatram da smo konkunrecijia, ona je na vrhuncu karijere, napravila je ozbiljne uspehe, a ja sam tek na početku, zatvorila je temu o nasledstvu i rivalitetu, a potom fokus usmerila na znatno važniju temu:

– Svi treba da budemo srećni što skok u dalj u našoj državi ide u tom pravcu da dolaze novi talenti. Sigurno da i sad ima neka devojčica koja pokazuje predispozicije da jednog dana bude na nivou od sedam metara. Treba svi da se međusobno podržimo i da nam bude drago što smo uspešni, jasna je ona.

Pre dve nedelje, na Hanzekovićevom memorijalu u Zagrebu Milica je osvojila bronzano odličje skokom od 6.60, što je ujedno i najbolji rezultat u sezoni, a takmičenje je odlično poslužilo i u sklopu priprema za Dijamantsku ligu.

– Svoj lični rekord sam skočila 2018. godine, i nisam ga srušila 2019. a bilo je i povreda i pauza. Težim da svake godina budem bolja, što je realno nemoguće, ali to je cilj. Pogotovo što sam još uvek mlada i očekujem napredak iz sezone u sezonu. Kada gledam parametre na treningu, mislim da sam spremna da skočim novi rekord. U Dohi se nadam da ću imati seriju dobrih skokova, da ću biti zadovoljna, ističe atletičarka, koja će u Dohi debitovati u Dijamantskoj ligi, a Meridianbet jedan je od glavnih sponzora koji je sa ponosom uz Milicu na šampionskom putu.

Pošto je dobila poziv za prestižno takmičenje, prvo je zanemela, da bi ubrzo sve kulminiralo kada je krenula da skakuće od sreće.

– Biće to moja prva Dijamanstka liga, gde skaču najbolje devojke sveta. Ogromna mi je čast i nadam se da ću dobro skakati. Miting u Dohi je jedan od najboljih. Biće jaka konkurencija i to me raduje. Mogu dosta da vidim na stazi i van staze. Oko tebe su ljudi na čijem nivou želiš da budeš jednog dana. Meni je to kao igra, i za sada je samo kao igra i prija mi, istakla je atletičarka Vojvodine.

Milica je, kao mlada atletičrka najviše učila od trenera, a kasnije, tokom sazrevanja, jedna rečenica njenog idola, Juseina Bolta, naročito joj se urezala u pamćenje.

– Najveći idol mi je Jusein Bolt. Jednom prilikom je rekao: „ako istrčim najbolje što mogu ne može niko da me pobedi, ako ne istrčim tako, onda ne zaslužujem zlatnu medalju“. I ja se vodim time. Ako budem na nivou svojih mogućnosti, niko ne može da me pobedi. Ako ne dam svoj maksimum, onda i ne zaslužujem to odličje, zaključila je za Meridian sport Milica Gardašević, mlada skakačica u dalj, a samo je pitanje trenutka kada će „to“ odličje biti oko njenog vrata.