Trener Vojvodine, Nenad Lalatović, protiv Rada će 100. put sedeti na klupi Vojvodine.
– To mi mnogo znači. Još pre nego što sam se vratio u klub, govorio sam da sam svoje najlepše trenutke kao trener proveo baš u Vojvodini. Kada sam se vratio, rekao sam da bih dao 10 godina života da prvi trofej u trenerskoj karijeri osvojim sa Vojvodinom, koju jako volim, baš kao i Novi Sad i naše navijače. Od prvog dana sam prihvaćen kao da sam odrastao ovde, što nije bilo lako, pošto dolazim iz Crvene zvezde. Međutim, ono što mi je Crvena zvezda dala kao igraču, Vojvodina mi je dala kao treneru i to ne mogu da zaboravim, rekao je Lalatović, a preneo klupski sajt.
Posebno ga raduje to što će ostati upamćen kao jedan od retkih trenera koji je doneo trofej u Novi Sad.
– Veoma sam srećan što sam deo ovako velikog kluba, a jednog dana, kada odem, ostaće zapisano da je Nenad Lalatović četvrti trener koji je osvojio trofej sa Vojvodinom. Verovatno ću ući u istoriju kluba i kao trener sa najviše pobeda, a to nije lako pored toliko sjajnih trenera koji su bili ovde. Neki od njih su sigurno bolji treneri od mene, ali eto, ja sam imao više sreće. Spomenuću samo Ljupka Petrovića, Mišu Kosanovića, Vujadina Boškova… Ja ne mogu i ne želim da se poredim sa njima, jer to su velika imena, koja su mnogo ispred mene. Ja moram još mnogo da radim da bih ih dostigao.
Zbog isključenja u Novom Pazaru kažnjen je sa 50.000 dinara.
– Kažnjen sam sa 50.000 opet. Šta da kažem? Dugo nisam bio isključen i stvarno se trudim da kontrolišem svoje emocije, iako sam emotivan čovek i ne mogu da podnesem dobacivanja od strane nekog malog žvalavka sa tompusom i zlatnim satom, koji sedi u društvu Rasima Ljajića i krema Novog Pazara. Ako je neko ikad hvalio i izražavao simpatije prema Novom Pazaru i njegovim ljudima, to sam bio ja. Rekao sam i da bih voleo da budem trener Novog Pazara, jer publika tamo je stvarno fenomenalna. Da je klub organizovan kako treba i da se ulaže u njega, tamo bi bilo milina raditi, jer to je fudbalski grad.
Pojasnio je i kako je došlo do isključenja.
– Taj koji me je vređao svih 45 minuta misli da je neki kriminalac, mangup i da je jako opasan. Ja mu ne mogu apsolutno ništa, ali sam zamolio četvrtog sudiju da ga izbace. Stojao mi je četiri-pet metara iznad glave, a posle sam molio Boga da siđe dole. Kada sam sedeo na tribini ispred njega, bio je toliko hrabar da nije smeo da me pogleda. Ne volim balavce koji se tako ponašaju, a njegove uvrede na praznom stadionu su baš bile neukusne. Delegat i sudija nisu mogli da reaguju, a ja sam isključen ne zbog ophođenja prema protivniku, navijačima ili sudijama, već prema tatinom sinu koji u životu nikad ništa teže od kašike nije podigao. Misli da može tako da se ponaša pošto sedi pored gospodina Rasima Ljajića, koga inače jako cenim i volim i koji mi se izvinio posle utakmice. Međutim, ne može ni on da utiče na te žvalave tatine sinove.
Uoči meča sa “građevinarima” Lalatović je pohvalio svoje igrače, ali i naglasio da način na koji je doživljen poraz u Novom Pazaru ne sme da se ponovi.
– Vojvodina je među dve-tri ekipe koje igraju najlepši fudbal u Srbiji, iako igrače dovodi iz Kruševca, Ivanjice, Lučana itd. Žao mi je što pred Lijež nismo mogli da uložimo barem trećinu od onoga što daju Zvezda i Partizan. Da smo imali još dva-tri kvalitetna igrača, mogli smo da prođemo Standard i uđemo u grupnu fazu Lige Evrope. Ponekad morate uložiti da bi vam se vratilo, a plasman u Ligu Evrope bi nam vratio mnogo više od uloženog. U Superligi ima dosta kvalitetnih timova i nemam problem sa tim da izgubimo od nekog, ali zavisi na koji način. Moji igrači znaju šta sam im rekao posle Novog Pazara i nadam se da se to više nikad neće ponoviti, jer ovo je Vojvodina, koja ne sme da primi tri gola za 20 minuta, bez obzira na umor i nezadovoljstvo. Mene to ne zanima. O tome mogu da pričaju posle sa upravom kluba, ali kad se izađe na teren, mora srce da se ostavi za Vojvodinu, zaključio je Lalatović.
Meč Vojvodina – Rad biće odigran u petak od 18 časova na stadionu “Karađorđe”.
