Košarkaške reprezentacije Srbije i Kine danas su se sastale na Kupu solidarnosti, u sklopu završnih priprema pred početak Svetskog prvenstva.

Na klupi kineske selekcije nalazi se legenda naše košarke Aleksandar Saša Đorđević, koji je 2014. godine naš nacionalni tim vratio na pobednički kolosek i tako ujedno napravio i svoje prve uspehe u trenerskoj karijeri. Sa druge strane, našu reprezentaciju već drugu godinu zaredom predvodi Svetislav Pešić, koji je bio na istoj poziciji kada su osvojene poslednje dve zlatne medalje, u Istanbulu na Evropskom prvenstvu i u Indijanapolisu na Svetskom prvenstvu 2002. godine.

Nakon toga je usledila suša i niz neuspeha naših košarkaša, sve do povratka na mesto selektora legendarnog Dušana Ivkovića, koji je sa izuzetno mladim sastavom osvojio srebro na Evrobasketu 2009. godine. Nakon toga se čekalo još dugo, do dolaska Saše na čelo naše selekcije, kada je usledilo osvajanje srebrnih medalja sa tri najveća takmičenja, Svetskog prvenstva, Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva.

Međutim, šta bi se desilo da je Đorđević preuzeo naš nacionalni tim već te 2003. godine od Pešića, pošto se o takvoj opciji govorilo, iako praktično još uvek nije odlučio da stavi tačku na igračku karijeru.

On je tada, u intervjuu za specijalizovani časopis “Playball”, koji je vodio novinar Branko Čečen, ozbiljno govorio o takvoj mogućnosti.

– Pa, slušaj, svakako me treba nekako iskoristiti. I ja želim da budem iskorišćen, ali ovako kako je krenulo, po novinama, nisam baš siguran… “Ajde sad da stavimo Saleta ovde, ajde da ga stavimo onde…” Nije to način na koji treba da se izabere jedan selektor reprezentacije, bio to ja ili neko drugi. Mislim da je to jako važno mesto za budućnost jugoslovenske košarke. Uopšte, ne samo rezultatski. Košarka kao pokret ovde u Jugoslaviji mora da ima organizaciju, moraju da je predstavljaju pravi ljudi, govorio je tada Đorđević.

Nakon toga je novinar napravio analogiju sa ne baš uspešnim selektorskim angažmanom Dejana Savićevića, koji je postao selektor fudbalske reprezentacije odmah nakon kraja uspešne igračke karijere.

– Mislim da bih ja, s obzirom na moju poziciju u ekipi, na moju glavu i moju želju, ipak bio uspešniji. Ja još nisam raščistio da li bih to želeo da radim, ali mislim da ne bi bio pošteno sa moje strane, u odnosu na sve druge trenere, da ja sad odmah utrčim na tu poziciju, smatrao je bivši selektor naše zemlje, ali i dodao:

– Iako msilim da ja to mogu dobro da radim, može jednostavno da se desi i da kažem: “Ne momci, ja to u ovom trenutku ne zaslužujem”. Sad, kad pogledam na to pitanje ovako ozbiljno, zapitam se zašto jednom igraču, bez obzira koliko on veliki bio, koliko ima nešto u glavi, koliko može da bude veliki trener, zašto mu davati jednu takvu poziciju na ovaj način?, zapitao se aktuelni selektor Kine, pa zaključio:

– Bez obzra da li ima nekih trenera koji to mogu dobro da rade ili ne. Po meni, to mesto treba da pripadne nekom treneru. S obzirom na sve što je uložio, to je neka nagrada treneru – da dođe na takvu poziciju. Opet, uz nekog od ovih velikih trenera koji bi me sigurno nečemu naučio, siguran sam da bih to mogao da uradim dobro. Ne bih s eplašio tako nečega. Treba ozbiljno i mnogo razmisliti, sa moje i sa njihove strane, i videti šta je najbolje za košarku u ovom trenutku.

Tada je na kraju za novog selektora izabran Duško Vujošević, koji se nažalost na tom mestu nije dugo zadržao posle neuspeha na Evropskom prvenstvu 2003. godine. To je bio samo početak niza jako loših rezultata naše reprezentacije, nakon godina dominacije. Iako se u intevjuu pominje jugoslovenska košarka, već na tom prvenstvu smo nastupili kao reprezentacija zemlje Srbije i Crne Gore.

Svetislav Pešić tada je napustio selektorsko mesto kako bi preuzeo Barselonu, sa kojom je odmah napravio istorijski uspeh osvajanjem prve titule u Evroligi za katalonski klub.

S druge strane, Đorđević je ipak nastavo igračku karijeru, koju je završio 2005. u Milanu, koji mu je bio i prvi inostrani klub. Na istom mestu započeo je i trenersku karijeru, i vodio ovaj tim u sezoni 2006/07, međutim usledila je duga pauza do preuzimanja Benetona iz Treviza 2011. godine, gde se takođe zadržao tek jednu sezonu.

Usledio je doalzak na užareno mesto selektora, nakon što mu je put utabao Duda Ivković. To je ujedno bio početak uspešne karijere, pošto je u međuvremenu paralelno predvodio i Panatinaikos u Evroligi, a potom i Bajern iz Minhena, Virtus i Fenerbahče.