Srpski teniser Novak Đoković početkom ove godine dostigao je apsolutni teniski rekord kada je reč o broju nedelja na mestu broj jedan, koji je držala Štefi Graf.

Mnogo pre toga je sa takvog trona svrgnuo i Rodžera Federera, kada se u obzir uzme samo muška konkurencija, odnosno ATP lista.

Tada je “The Tennis Base” formirao imaginarnu listu, u sklopu koje je, na samo njima znan način, u obzir uzeo i eru tenisa od pre od rata, mnogo ranije nego što je startovala open era.

Tako se, prema njihovom računu, kao najbolji ikada po ovom parametru, na vrhu izdvojio Bil Tilden, nekadašnji američki teniser.

Ono što je malo poznato jeste da je svojevremeno nastupao i u Srbiji, igrajući na Kalemegdanu. O tom događaju, koji se odigrao oktobra 1932. godine, se svojevremeno u časopisu “Tempo”, mnogo godina kasnije, osvrnuo Radivoje Marković u čuvenoj rubrici “Susreti i viđenja”.

Međutim, razočarao je domaću publiku tada jer je igrao povređen i nastupio samo u dublu. U paru sa Barnesom je savladao nemački dubl koji su činili Nislajn i Najuh, nakon preokreta sa 1:6, 6:3 i 6:4.

Kako se navodi, niko od srpskih tenisera nije nastupio jer se radilo o profesionalnim igračima, a tada je postojala stroga podela na amaterski i profesionalni tenis. Ilustracije radi, u Dejvis kupu su pravo nastupa imali isključivo amateri.

Prema ovim navodima, Tilden je stigao povređen i “vukao je nogu”, pa zato nije odigrao singl meč, niti pružio maksimum svojih mogućnosti. Uz to je žurio za Bukurešt, gde mu je bila naredna stanica profesionalne turnije, dok je malo pre toga igrao u Nemačkoj.

– Naravno da je za Beograd dolazak Velikog Tildena značio izuzetan sportski i društveni događaj. Iako je termin bio nepodoban (sredina oktobra), a gledalište među kalemegdanskim zidinama skučeno, odziv gledalaca bio je veliki, naročito tzv. otmenog sveta, koji je, po ugledu na otmeni Zapad, koristio ovakve prilike da se “pokaže”, navodi se u opisu atmosfere koja je pratila ovaj događaj, a koja istovremeo i sama ilustruje koliko je tenis bio različit u svakom smislu u odnosu na današnji.

Inače, nadimak Veliki Bil je dobio zahvaljujući svojim fizički predispozicijama, pošto je bio veoma visok i imao široka ramena.

Zanimljivo da je Tilden poslednju gren slem titulu osvojio sa 37 godina, kada je po treći put trijumfovao na Vimbldonu, pa mu je tako dugovečnost u neku ruku sličnost sa Novakom, ali je pored tri trofeja na Ol Ingland Klubu uzeo još sedam na US openu (jasno je u tadašnjem kontekstu bilo daleko lakše trijumfovati kao domaćin), što je opet daleko manje u odnosu na našeg asa u potpuno drugačijoj eri i daleko većoj konkurenciji.

O tome govori i činjenica da je tek 1931. godine prešao u prefesionalce, godinu dana nakon osvajanja pomenutog Vimbldona, na kom je nastupao kao amaterski igrač, kao i na prethodnim turnirima. Profesionalni tenis tada je podrazumevao nešto sasvim drugo, dok je danas praktino kompletan beli sport visokoprofesionalan.

– Po svojoj konstituciji se sa podjednakim uspehom mogao baviti koliko rvanjem, toliko i boksom, ali on je izabrao tenis, gde je njegov bekhend podsećao na udarac maljem, zanimlji je opis igre ovog predratnog igrača, a takođe je imao i snažan servis koji je po njemu nazvan “američki”, bar se tako smatralo tada, dok mu je mana bila nedostatak brzine.